Pirinač se široko konzumira i uzgaja u Indiji, koja je njegov najveći svetski izvoznik. Ali u julu, da bi iskontrolisala rastuće domaće cene nakon što su jake kiše naškodile usevima, indijska vlada je zabranila izvoz belog pirinča.
Varša Šarma je prošla kroz nekoliko turbulentnih godina na svojoj maloj farmi u planinskoj državi Himačal Pradeš, u severnoj Indiji. Više od jednog veka njena porodica uzgaja pirinač, ali nestabilne padavine i voda koja se preusmerava za industriju otežali su im posao. Zato je pre sedam godina prešla na hibridnu sortu pirinča i na uzgoj jabuka, ali je to samo izazvalo nove probleme.
Hibridna sorta pirinča obećavala je povećanu proizvodnju, ali joj je bilo potrebno mnogo aditiva, za koje kaže da su oštetili tlo.
"Uništili smo naše zemljište dodavanjem hemikalija i đubriva", kaže ona.
Tako je 2018. godine prešla na crveni pirinač, sortu koja ima dugu istoriju uzgajanja u Himačal Pradešu, ali je nestala kako su farmeri prešli na moderne sorte.
Crveni pirinač ima značajne kvalitete. Otporan je i dobro raste bez đubriva i drugih hemikalija. Istraživanja takođe pokazuju da ima nutritivne prednosti u odnosu na beli pirinač. Ali možda je za poljoprivrednike najveća atrakcija to što se dobro prodaje.
"Crveni pirinač ima dobru cenu, od 3 do 4 dolara po kilogramu na maloprodajnom tržištu, jer je potpuno organski. Ovo je pomoglo mnogim farmerima poput mene", kaže Šarma.
Vlada Himačal Pradeša želi da proširi proizvodnju crvenog pirinča, povećavajući površinu pod uzgojem na 4.000 hektara.
Crveni pirinač nije jedina tradicionalna sorta koja se promoviše. U Zapadnom Bengalu, najvećoj državi koja proizvodi pirinač u Indiji, skoro polovina obradive zemlje je pod uzgojem pirinča. To je nekada bio dom za više od 5.000 vrsta pirinča, ali većina se više ne uzgaja.
"Poljoprivrednici razmišljaju samo o povećanju proizvodnje, pa se stoga prebacuju na hibridne sorte", kaže Andžan Kumar Sinha, osnivač Socio-Environmental Welfare Society (ARSWS), organizacije koja promoviše očuvanje i obnavljanje biodiverziteta. On kaže da uzgoj hibridnih sorti pirinča može biti skup.
"Kada se koristi hibridno seme, potražnja za pesticidima se povećava, a troškovi rastu na neodrživ način. Autohtone sorte semena pirinča prilagodile su se lokalnoj ekologiji i mogu da izdrže sušu i poplave. U Indiji imamo sorte semena pirinča koje mogu da rastu bez vode", kaže Sinha.
Poljoprivrednici koji se pridruže njegovoj organizaciji dobijaju besplatno kilogram semena, što je dovoljno za proizvodnju do 60 kg pirinča. Zauzvrat poljoprivrednici moraju da vrate kilogram semena.
"Ove sorte mogu igrati vitalnu ulogu u održivoj poljoprivredi u regionima sklonim suši", dodaje on.
Pirinač se široko konzumira i uzgaja u Indiji, koja je njegov najveći svetski izvoznik. Ali u julu, da bi iskontrolisala rastuće domaće cene nakon što su jake kiše naškodile usevima, indijska vlada je zabranila izvoz belog pirinča koji nije basmati.
Ovo je usledilo nakon što se Rusija povukla iz sporazuma koji garantuje bezbedan prolaz ukrajinskog žita, što je dovelo do većeg pritiska na globalne zalihe hrane.
Šankar Patnaik, koji je takođe farmer i bavi se konzervacijom semena, kaže da su farmeri "postali pohlepni" i počeli da uzgajaju pirinač iz hibridnog semena kako bi povećali proizvodnju.
"Koristili smo mnogo uree i đubriva koja su uništila naše zemljište. Takođe, sada veoma mali broj farmera koristi tradicionalno seme za uzgoj pirinča," kaže on.
Patnaik ima kolekciju od 500 sorti pirinča i eksperimentiše sa mnogima od njih na svojih 14 hektara zemlje.
"Postoji nekoliko autohtonih sorti pirinča koje mogu imati veće prinose, ali njihov potencijal nije u potpunosti istražen. Čak i bez primene hemijskih đubriva može se dobiti dobar prinos. Ali generalno, ljudi ovo smatraju sortama sa niskim prinosom i ne obraćaju mnogo pažnje", kaže Patnaik.
Pored eksperimentisanja sa sortama, Patnaik radi na metodama gajenja kojima je potrebno manje vode. On naročito koristi metodu alternativnog vlaženja i sušenja. Tom tehnikom farmeri poplave polja, puste ih da se ocede nekoliko dana, a zatim ih ponovo poplave. Ovo je jedan od procesa koje promoviše indijski Centar za održivu poljoprivredu (CSA), organizacija koja radi sa poljoprivrednicima kako bi poljoprivreda postala održivija.
"Pirinač je kultura koja troši mnogo vode. Uzgaja se u stajaćoj vodi i troši oko 5.000 litara vode po kilogramu pirinča", kaže GV Ramandžanejulu, izvršni direktor CSA. On kaže da bakterije u pirinčanim poljima emituju metan, a poplave oštećuju strukturu zemljišta i mogu ga učiniti slanijim.
Direktor CSA kaže da postoji nekoliko načina uzgoja pirinča sa manje vode, ali im je u ovom trenutku potrebna veća podrška.
"Ne postoje odgovarajuće kampanje ili obuka o ovim metodama i nema podsticaja za poljoprivrednike da naprave pomak", kaže Ramandžanejulu. "Mnogi od sadašnjih sistema podsticaja kao što su subvencije za đubrivo, besplatna struja, navodnjavanje kanala, podrška za minimalnu cenu i nabavka, svi rade protiv interesa farmera da se prebace na održiviju proizvodnju", dodaje on.
Jedna od poljoprivrednica koja je prihvatila novu tehniku je Prema Devi iz Farsali Maldea, sela u severnoj državi Utarakand.
"Većina ljudi iz sela su poljoprivrednici, ali sa velikim klimatskim promenama počeli smo da se suočavamo sa sve većim problemima. Naši usevi su uništeni zbog nesezonskih kiša ili oskudice vode", kaže ona.
Tako je 2021. počela da smanjuje broj semena pirinča koje je posadila. Sadnice pirinča se uzgajaju u rasadnicima i nakon 12 do 14 dana se prenose na polje, gde se sade na udaljenosti od 15 do 20cm.
"Razmak između svake biljke daje im više kiseonika i pruža biljakama dovoljno hranljive materije i sunčeve svetlosti", kaže Devi.
Ona kaže da je sistem udvostručio njenu proizvodnju pirinča na 100 kg godišnje.
"Nije nam bilo lako da poverujemo da je jednostavna promena tehnike sve što nam treba", kaže ona.
(EURACTIV.rs)