Predlog o tome da li da se olabave pravila EU o ovim novim genetskim tehnikama očekuje se 7. jula.

Genetsko modifikovanje predstavlja nekoliko novih naučnih metoda koje se koriste za izmenu genoma kako bi se genetski konstruisale određene osobine biljaka, uključujući otpornost na sušu i štetočine. Predlog o tome da li da se olabave pravila EU o ovim novim genetskim tehnikama očekuje se 7. jula.

„Procedura odobrenja i zahtevi za procenu rizika prema važećem GMO zakonodavstvu nisu prilagođeni raznovrsnosti potencijalnih biljnih proizvoda koji se mogu dobiti ciljanom mutagenezom i cisgenezom, i kao rezultat toga su nesrazmerni ili neadekvatni u određenim slučajevima", navodi se u nacrtu teksta, koju je nabavila platforma za proizvodnju hrane i poljoprivredu ARC2020, dodajući da to „nije pogodno" za razvoj inovativnih, korisnih proizvoda.

Umesto toga, nacrt teksta predlaže dva buduća puta za genetski modifikovane organizme. Ovo bi dovelo do toga da su sve genetski modifikovane biljke za koje se smatra da mogu da „nastanu prirodno ili putem konvencionalnog uzgoja" navedene kao tzv. nove genomske tehnike (NGT) „kategorije 1".

To znači da bi se prema njima postupalo „slično kao sa konvencionalno uzgajanim biljkama" i kao takvi „ne bi zahtevali izdavanje dozvole, procenu rizika, praćenje i obeležavanje", navodi se u nacrtu.

Biljke koja ne spadaju u ovaj opseg bi bile poznate kao NGT „kategorije 2" i zahtevale bi dozvolu sa „prilagođenom" procenom njihovih rizika. Ovo uključuje sve biljke tolerantne prema herbicidima.

„Ova kombinacija osigurava u najvećoj mogućoj meri da su NGT biljke i njihovi proizvodi i stočna hrana bezbedni kao i biljke proizvedene na konvencionalan način, a da ne podrazumevaju nepotrebno regulatorno opterećenje", navodi se u nacrtu.

Izvor: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

„Politizacija administrativnih odluka"

Međutim, predstavnici evropskog sektora za uzgoj bilja Euroseeds izrazili su „ozbiljne sumnje" u složenost procesa koji je predložila Komisija, kao na primer u slučaju neslaganja sa zemljama članicama.

„Ovo rizikuje još jednu politizaciju onoga što bi administrativna odluka trebalo da bude, zasnovana na jasnim naučnim kriterijumima, i dovela bi EU u jasnu neusklađenost sa pristupima koji se primenjuju u drugim jurisdikcijama, kao što je npr. Ujedinjeno Kraljevstvo, i predstavljalo bi veliki teret za istraživače i poljoprivrednike", upozorilo je udruženje.

Oni su takođe izrazili zabrinutost zbog naučnog opravdanja i posledične pravne osnove glavne klasifikacije svih NGT biljaka tolerantnih prema herbicidima kao proizvoda "kategorije 2", bez obzira na genetsku promenu.

U međuvremenu, Euroseeds smatra kao „nelogičnom i diskriminatornom" predloženu zabranu organskim poljoprivrednicima da koriste NGT-ove slične onim konvencionalnim i njihovo obavezno označavanje.

Praćenje je teško pitanje

Nasuprot tome, iz EU sektora za organske proizvode u IFOAM rekli su da bi pozdravili jasnu zabranu NGT-a u organskoj proizvodnji, ali su pozvali na „odgovarajuću osnovu" za zaštitu ne-GMO proizvoda i organskih proizvoda od kontaminacije putem obaveznog praćenja „duž lanca proizvodnje i obeležavanja".

Za IFOAM, ovo je „jedini način da se zamisli prava 'koegzistencija'."

„Bila bi greška zameniti praćenje, proveru i obeležavanje NGT sa samo minimalnim zahtevima transparentnosti na nivou uzgoja, jer bi to stavilo teret obezbeđivanja proizvodnje bez genetskog modifikovanja u potpunosti na one koji ne žele da ih koriste", upozorilo je udruženje.

U međuvremenu, udruženje smatra izuzeće određenih NGT-a od procene rizika, praćenja i označavanja „negiranjem principa predostrožnosti i korakom unazad za biološku bezbednost i informisanje potrošača".

„Ako su zagovornici NGT-a toliko uvereni u njihovu bezbednost i koristi, zašto insistiraju da sakriju njihovu upotrebu u proizvodnji hrane?" pitalo je udruženje.

Slično tome, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Benoa Bito nazvao je izuzeće za neke genetski modifikovane biljke „duboko zabrinjavajućim", upozoravajući da će to dovesti do toga da multinacionalne kompanije „pobede u svakom slučaju, dok će farmeri i potrošači izgubiti".

U međuvremenu, njegov "zeleni" kolega Martin Hojsling upozorio je da ako ovaj nacrt postane zakon, potrošači neće imati „nikakav načina da znaju da li jedu GM hranu".

„Odgajivači, farmeri i proizvođači hrane će imati teškoće da izbegnu GMO kontaminaciju jer će GMO proizvođači zadržati svoje metode detekcije za sebe, a praćenje će pasti na sve ostale", rekao je on, upozoravajući da će to „učvrstiti kontrolu nad proizvodnjom naše hrane."

(EURACTIV.rs)