Kako pesticidi utiču na zdravlje čoveka i životnu sredinu? Evropska komisija želi da smanji njihovo korišćenje, ali udruženja za zaštitu okoline poručuju - nije dovoljno.

Pesticidi su prvi put uvedeni u upotrebu u Americi tridesetih godina prošlog veka, i mnoge poljoprivredne zajednice uskoro su postale zavisne od njih zbog jakog dejstva na useve. Danas, oko jedna trećina svetske poljoprivredne proizvodnje zavisi od pesticida.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da se širom planete koristi više od 1.000 vrsta pesticida, među kojima su najčešći herbicidi (49 odsto), fungicidi i baktericidi (27 odsto) i insekticidi (19 odsto). Dok je početkom devedesetih godina globalna potrošnja pesticida bila na nivou od 1,69 milijardi kilograma, ta brojka se uvećala sa više od 57 odsto u naredne dve decenije. Prema podacima iz 2020, svet je trošio 2,66 milijardi kilograma pesticida, piše Bi-Bi-Si.

Kako broj stanovnika utiče na upotrebu pesticida?

Izveštaj Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija predviđa da će potrošnja pesticida samo nastaviti da raste. Očekuje se da će do 2050. godine broj ljudi na planeti dostići 9,3 milijarde što će zahtevati povećanje proizvodnje hrane za 50 odsto. Da bi ta potreba bila ispunjena, istraživači veruju da će poljoprivrednici biti prinuđeni da troše još više pesticida.

Studija sprovedena na evropskim farmama pokazala je da, bez upotrebe pesticida, proizvodnja voća opada za 78 odsto, povrća za 54 i gubitak useva žitarica je na 32 odsto. Ali ova zavisnost od pesticida ima značajan uticaj na ljudsko zdravlje i okolinu. Pesticidi su, prema istraživanjima, dovedeni u vezu sa gubitkom čula mirisa kod mednih pčela i lososa, i zagadili su vodena tela čime su ugrozili podvodne ekosisteme.

Izvor: EPA-EFE/Mauricio Duenas Castaneda

Pesticidi ulaze u lanac ishrane kroz proces nazvan bioakumulacijom. Supstanca se taloži u organizmu zbog njegove nemogućnosti da je razloži, a pošto mnogi sintetički pesticidi ne mogu da se razlože u telu čoveka ili životinja, akumuliraju se u masnom tkivu.

Nakupljanje pesticida u masnom tkivu može da ima loš efekat na ljudsko zdravlje. Uprkos globalnoj regulativi o upotrebi pesticida, jedna studija procenila je da se širom sveta godišnje dogodi 385 miliona slučajnih, akutnih trovanja, i to samo među radnicima u poljoprivredi.

Kada se raspršuju, pesticidi oslobađaju isparenja koja mogu da zagade vazduh. U Americi se i do 54 odsto oboljenja izazvanih pesticidima među poljoprivrednicima pripisuje upravo isparenjima. Simptomi variraju od glavobolje, mučnine, pa do osećaja pečenja po koži.

Rani simptomi izlaganja pesticidima su i vrtoglavica i curenje iz nosa, rekla je osnivačica neprofitne organizacije "GMO Science", Mišel Pero. Ona je objasnila da akutni efekti na zdravlje mogu da variraju od napada, pa do hipoventilacije, usporenog, narušenog disanja.

Izvor: EPA-EFE/Jeffrey Arguedas

Način i dužina izlaganja pesticidima uticaće na nervni sistem i čula.

"Najproblematičnije je udisanje pesticida, jer pluća nemaju mikrobe kojima se, recimo, sistem za varenje posluži kako bi čestice učinio manje toksičnim", rekla je Pero, koja je ranije bila pedijatar.

Slabljenje čula takođe je povezano sa izlaganjem pesticidima. Jedan od najranijih primera je primećen u regiji Saku u Japanu, šezdesetih godina prošlog veka. Stanovnici ove regije imali su mnogo viši stepen problema sa vidom, zbog izloženosti organofosfatima. Zamagljeni vid, poremećaji pokreta oka, miopija i astigmatizam bili su efekti problema nazvanog "Saku bolest".

Postoji i sekundarna izloženost, koja je primećena kod supruga i članova porodice farmera iz regije Saku. Sekundarno izlaganje podrazumeva da osoba udahne ostatke pesticida sa odeće ili kože ljudi koji su im bili direktno izloženi.

Istraživanje sprovedeno 2019. na Univerzitetu Mičigen obuhvatilo je 11.232 farmera u Americi. Utvrđeno je da su oni među njima koji su imali događaj visoke izloženosti pesticidima, imaju 49 odsto veće šanse za slabije čulo mirisa.

Postoje i istraživanja koja su dovela u vezu pesticide i neurodegenerativne bolesti. ADHD i Parkinsonova bolest su samo neke od njih. Insekticidi su u ovom smislu opasniji od herbicida, jer ciljaju nervno tkivo organizma koji je "meta". Akutno izlaganje većoj količini pesticida dovedeno je u vezu sa problemima nervnog sistema, ali još uvek nije jasno utvrđeno da li isto važi i za povremeno izlaganje manjim količinama.

Koje grupe su najugroženije?

Deca su u ranjivoj grupi, zbog svoje fiziologije, brzine metabolizma i ponašanja, objašnjava Perova.

"Deca su bliže tlu zbog male visone, ali takođe pokazuju i brojna ponašanja koja podrazumevaju kontakt ruku i usta. Zbog toga su u većem riziku od unošenja pesticida oralnim putem", objasnila je ona.

Indija je jedan od zabrinjavajućih primera, jer je trovanje pesticidima među najmlađima decenijama unazad veliki problem u javnom zdravlju.

Stariji su takođe ugroženi jer imaju tanju kožu, što podiže rizik od izlaganja hemikalijama dermalnim putem. Kako opadaju funkcije organa, tako se jetra i bubrezi teže bore da izbace toksine.

SZO i Organizacija za hranu i poljoprivredu sastavile su podatke na osnovu kojih će vlade i međunarodna zajednica definisati standarde maksimalnih tragova zaostalih pesticida na različitim namirnicama.

Izvor: EPA-EFE/LESZEK SZYMANSKI

Evropska komisija obavezala se da će prepoloviti i upotrebu, i rizik od pesticida do 2030. godine, ali mnoga poljoprivredna udruženja smatraju da ta brojka nije dovoljno visoka.

Potrošači imaju ograničenu kontrolu nad time koji će se pesticid koristiti i u kojoj količini, ali mogu da ublaže negativne efekte jednostavnim pranjem ili uklanjanjem kore voća i povrća. Kroz kuvanje, barenje i prženje može se ukloniti i do 80 odsto pesticida. Komparativna studija sprovedena prošle godine pokazala je da je najefikasnije pranje pod tekućom vodom ili prokuvavanje u ključaloj vodi.

(EURACTIV.rs)