Procurio je nacrt dokumenta o upotrebi pesticida, pojedine zemlje EU smatraju da će biti "nepravedno kažnjene".

Evropska komisija je prošlog leta iznela predlog za reviziju zakonodavstva EU o održivoj upotrebi pesticida (SUR), kao deo napora da se do 2030. prepolovi i upotreba i rizik od opasnih pesticida, a traži i potpunu zabranu u 'osetljivim' oblastima.

Međutim, izveštaj Evropskog parlamenta čiji je autor poslanica Zelenih Sara Viner, poziva na povećanje cilja smanjenja od 50% Komisije na 80% do 2030. godine za "proizvode koji služe zaštiti bilja, a opasniji su". Među njima su proizvodi koji su kancerogeni, odnosno izazivaju rak, neurotoksični ili toksični za reproduktivno zdravlje.

Time bi se zakonodavstvo približilo zahtevima nedavne građanske inicijative "Spasimo pčele i farmere", koja je pozvala na opšte smanjenje sintetičkih pesticida za 80%.

U međuvremenu, nacrt izveštaja predlaže potpuno novo ime za taj zakon. Umesto uredbe "o održivoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja", nacrt Vinerove se poziva na uredbu "o upotrebi pesticida". Iako se ovo može posmatrati kao kozmetička promena, takav potez ima težinu jer predstavlja pokušaj da se regulativa zaštiti od "greenwashinga", odnosno lažnih tvrdnji o održivosti ili efektima na životnu sredinu.

Pored toga, nacrt izveštaja postavlja strože osnove za merenje relativnog smanjenja do 2030. godine u svakoj državi članici. Umesto smanjenja sredstava za zaštitu bilja u odnosu na upotrebu u 2015-2017, dokument kao referentni period navodi 2018-2020.

Članice koje su već uradile mnogo po pitanju smanjenja upotrebe pesticida smatraju ovo pitanje spornim jer ne bi smele da budu kažnjene usled nove odluke. Pomeranje referentnog perioda na kasniji datum znači da će zemlja koja je već smanjila upotrebu pesticida između 2015. i 2018, recimo, morati da prepolovi ionako manju upotrebu do 2030. godine. Peticija koju podržavaju građani za zabranu pesticida do 2035. deli zakonodavce EU
Peticija koju su pokrenuli građani i nevladine organizacije, a koja poziva na zabranu sintetičkih pesticida, ostavila je gorak ukus nakon što je dostavljena Evropskom parlamentu na panelu kojem su se pridružili Komisija, zakonodavci za poljoprivredu i životnu sredinu.

Jednako sporna među državama članicama je predložena potpuna zabrana hemijskih pesticida u "osetljivim" područjima.

Nacrt Vinerove predlaže u pomirljivijem tonu da se manje vrsta oblasti vodi kao osetljivo, konkretno, treba isključiti područja koja su zaštićena iz razloga koji nisu povezani sa upotrebom pesticida, kao što je očuvanje istorijskih spomenika ili lepota pejzaža.

U tekstu se takođe poziva da se "prilagode uslovi" pod kojima bi se mogla odobriti izuzeća od potpune zabrane.
Predlog Evropske komisije za prepolovljenje upotrebe pesticida je još uvek tema diskusije, naglasila je komesarka za bezbednost hrane Stela Kirijakides nakon što je većina država članica pozvala na novu studiju uticaja posledica takvog koraka.

Nacrt je takođe u većoj meri usklađen sa kritikama koje su takođe uputili nacionalni ministri: nedostatak finansiranja.

Dok bi, prema mišljenju Komisije, troškovi za implementaciju novih pravila i podršku poljoprivrednicima u tranziciji trebalo da budu pokriveni već postojećim sredstvima iz Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP), zemlje su upozorile da to neće biti dovoljno i da će teško prenameniti sredstva nakon što je novi ZPP već stupio na snagu početkom ove godine.

Dokument sugeriše da bi, pored sredstava CAP-a, porez "zasnovan na riziku" na sredstva za zaštitu bilja mogao biti uveden ili od strane svake zemlje pojedinačno ili na nivou EU kako bi se "podsticala implementacija i usvajanje integrisanog upravljanja štetočinama i da srodne mere budu privlačnije za poljoprivrednike".

Države članice EU pozvale su na novu procenu uticaja na predlog Evropske komisije da se smanji upotreba i rizik od pesticida, navodeći zabrinutost oko bezbednosti hrane i otpornosti, ali izvršna vlast EU je ostala čvrsta u svojim uverenjima.

Izveštaj će verovatno pretrpeti niz promena u procesu pronalaženja kompromisa između različitih političkih grupa i parlamentarnih odbora, ali daje predstavu o trenutnom razmišljanju parlamenta i kako bi njegov stav mogao da izgleda u međuinstitucionalnim razgovorima sa Komisijom i državama članicama.

Da bi zaključio konačni kompromisni dogovor, Evropski parlament će morati da uđe u pregovore sa ministrima EU, koji su nedavno tražili dalju procenu uticaja zbog zabrinutosti usled nedostatka podataka koji bi potkrepili predlog Komisije u potezu koji su kritikovale zelene grupe kao taktiku odlaganja.

(EURACTIV.rs)