Najhladniji grad na Zemlji, Jakuck, zabeležio je temperaturu od minus 62,7 stepeni Celzijusa.

Naučnici upozoravaju da klimatske promene, precizno ubrzano zagrevanje Arktika, zapravo povećavaju šanse da ledeni polarni vazduh stigne na jug. Iako su širom planete bili oboreni rekordi vrućine prošlog leta, i toplotni talas je odneo živote i ugrozio useve, mnoga mesta na Zemlji suočila su se sa vrlo opasnom zimom.

Na severoistoku Amerike oboren je rekord u hladnoći svega nekoliko nedelja nakon rekordno toplog januara. Iznenadni pad temperature na čak minus 34 stepena kada je u pitanju ledeni vetar nešto je na šta naučnici upozoravaju.

Slično je i u Aziji, na severu Kine zabeleženo je minus 53 stepena Celzijusa, što je najniža ikada izmerena temperatura u tom predelu.

U Japanu, hladni talas kakav se vidi jednom u deset godina odneo je četiri života, a rekordi niske temperature oboreni su i u Južnoj Koreji. U Avganistanu je živa u termometru pala na minus 28 stepeni Celzijusa i preminulo je više od 150 ljudi. Najhladniji grad na Zemlji, Jakuck na istoku Sibira, zabeležio je najnižu temperaturu u poslednje dve decenije, minus 62,7 stepeni Celzijusa.

Temperatura naše planete direktno je u vezi sa vazduhom koji cirkuliše visoko u atmosferi, otprilike na visini na kojoj lete avioni. Kada se taj vazduh preusmeri na jugu, ledeni arktički vazduh može da stigne do Severne Amerike, Evrope i Azije.

Klimatolog sa Instituta za tehnologiju Masačusetsa, Džuda Koen, objasnio je za "Si-En-En" da se upravo to dogodilo u januaru.

Šta je polarni vorteks i kako utiče na temperaturu?

Promena u pritisku visoko u atmosferi navešće ledeni vazduh najpre ka jugu, a potom ka severu, ali će sa njim stići i topliji vazduh na sever. U obzir bi trebalo uzeti i polarni vorteks, pojas snažnih vetrova ledenog arktičkog vazduha koji se nalazi visoko u stratosferi oko Severnog pola.

Obično je stabilan, ali kada se poremeti, širi se i hladan vazduh šalje na jug gde se meša sa vetrovima nižih slojeva koji utiču na vreme koje osećamo na površini Zemlje.

"Polarni vorteks obično brzo rotira oko Severnog pola, ali ako se dogodi nešto što ga poremeti, vetrovi i ledeni vazduh se raspršuju ka jugu", objasnio je Koen.

Teorija naučnika objašnjava da se Arktik greje četiri puta brže od ostatka Zemlje zbog zagađenja nastalog sagorevanjem fosilnih goriva. To zagrevanje potom remeti razliku u temperaturi vetrova i vrlo hladan vazduh počinje da se kreće ka jugu.

Koen navodi da se zagrevanje severno od zapada Rusije, u kombinaciji sa snegom u Sibiru, odražava na talase vetra i energiju gura naviše. Zbog toga se remeti polarni vorteks i iz njega izlazi ledeni vazduh.

Ali ne slažu se svi naučnici sa ovom teorijom, smatrajući da ne postoji dovoljno istorijskih podataka na osnovu kojih se može bez sumnje zaključiti da ekstremne zimske temperature dolaze zbog zagrevanja Arktika.

"Ako pogledamo podatke vezane za klimatski model, ne vidimo takve veze ili su one vrlo slabe", rekao je profesor klimatologije Univerziteta Frej u Amsterdamu. Naučnici se slažu samo oko jednog - moramo nastaviti da proučavamo ekstremne zimske temperature kako bismo razdvojili uzrok od efekta.

(EURACTIV.rs)