Prošla godina bila je druga najtoplija u Evropi otkad postoji beleženje temperature, saopštili su naučnici iz EU.
Klimatske promene dovele su do rekordnih ekstrema vremena koji su ugrozili useve, isušili reke i izazvali smrt više hiljada ljudi. Prošla godina bila je druga najtoplija u Evropi otkad postoji beleženje temperature, saopštili su naučnici iz EU.
Planeta je trenutno u proseku 1,2 stepena Celzijusa toplija nego u predindustrijskom periodu, što se može dovesti u vezu sa klimatskim promenama izazvanim aktivnostima čoveka.
Poslednjih osam godina bile su i najtoplije kada govorimo na globalnom nivou, saopštio je evropski Servis za klimatske "Kopernikus". Podaci kojima ova institucija raspolaže datiraju od 1950. godine, ali drugi, duži zbirovi podataka potvrđuju da je 2022. bila peta najtoplija godina na planeti još od sredine 19. veka.
"Već osećamo razarajuće posledice našeg sveta koji se sve više zagreva", rekla je zamenica direktora "Kopernikusa", Samanta Burdžes. Ona je pozvala na smanjenje emisije ugljen-dioksida kao i prilagođavanje klimatskim promenama.
Prošlo leto oborilo je rekorde vrućine u Evropi, u zemljama kao što su Italija, Španija i Hrvatska. Procenjuje se da su u zemljama među kojima su Francuska, Nemačka, Španija i Velika Britanija vrućine izazvale oko 20.000 smrti koje su mogle da se izbegnu. Osim suše, vrućina je izazvala i šumske požare.
Globalno će temperatura planete prestati da raste jedino ukoliko zemlje svedu svoju emisiju gasova sa efektima staklene bašte na nivo koji podrazumeva da u atmosferu ispuštaju količinu ne veću od one koju otklanjaju.
Evropska unija, Britanija, Kanada, Japan i druge zemlje žele da ostvare ovaj cilj do 2050. godine, ali put će biti dug. Na globalnom nivou, emisije rastu umesto da se smanjuju. Koncentracija ugljen dioksida u atmosferi tokom prošle godine iznosila je oo 417 ppm, što je najviši nivo u poslednjih dva miliona godina.
(EURACTIV.rs)