Predstojeći predlog Evropske komisije za uređivanje gena je „neodvojiv“ od njenih predloga da se upotreba i rizik od pesticida prepolovi i da se obnovi priroda, rekao je potpredsednik Frans Timermans.

Sporni, ali ambiciozni predlog SUR-a ima za cilj da smanji upotrebu i rizik od pesticida na pola do 2030. godine, kao što je navedeno u vodećoj prehrambenoj politici EU, strategiji od farme do viljuške, dok NRL ima za cilj obnavljanje degradiranih ekosistema EU. Zajedno, njih dvoje čine temeljne stubove političkih ambicija da se evropska priroda obnovi do 2050. godine.

Taj potez je brzo izazvao kontranapad Komisije, sa zvaničnikom koji je rekao EURACTIV-u da bi neuspeh da se ovi predlozi odobre, ugrozio predlog još jednog dugo očekivanog o novim genomskim tehnikama (NGT).

„Za sve vas u ovoj komori, postoji izbor koji treba da se napravi. Držite se svojih rovova i držite se statusa kvo, što znači da nema SUR-a i NGT-a, ili da doprete jedni do drugih i ostvarite napredak zajedno", rekao je on odboru Evropskog parlamenta za poljoprivredu, pozivajući poslanike da ostave po strani razlike i rade zajedno na napredovanju.

Za Timermansa, predlozi koji su već na stolu i oni koji će doći kasnije u junu su „nerazdvojni" s obzirom da je Green Deal „paket".

„To nije a la carte meni", rekao je on, naglašavajući da „ne postoji takva stvar" kao što je odbijanje ovog predloga i nada da će doći još jedan.

„Komisija neće dati još jedan predlog, neka to bude kristalno jasno", rekao je on.

Za potpredsednika, usvajanje predloga za pesticide će dokazati ozbiljnost i otvoriti put ka NGT, rekao je on, naglašavajući da obećanja iz prošlosti- da će bioinovacije omogućiti poljoprivrednicima da koriste manje pesticida- nisu dovoljna da zadobiju podršku javnosti.

„EU ne može biti ozbiljna po pitanju bezbednosti hrane ako ne počnemo da uporedo popravljamo klimu i prirodu zajedno", zaključio je on.

Van kontakta?

Ove primedbe naišle su na negodovanje mnogih poslanika u sali, koji su optužili Komisiju da nije u kontaktu sa realnošću na terenu i trenutnim kontekstom.

„Hajde da pogledamo gde smo sada", rekla je socijalistkinja Klara Agilera, ukazujući na posledice pandemije COVID nakon koje je ubrzo usledio rat u Ukrajini, koji je gurnuo cene inputa i poljoprivrednike na ivicu i doneo inflaciju.

Kao takva, sva ova nova pravila dovode do „velike neizvesnosti", rekla je ona.

U međuvremenu, Ulrike Miler iz Reneva optužila je institucije EU da rade u „mehuru EU, daleko od stvarnosti".

„Kao aktivan proizvođač mleka, ja sam u kontaktu sa onim što farmeri rade. Mogu vam reći da je frustracija farmera dovela do velikog nezadovoljstva", rekla je ona.

Timermans je uzvratio ovim optužbama.

„Ko je zaista u balonu? Oni koji ignorišu klimatsku krizu ili oni koji znaju da je to teško, ali to ne negira činjenice?" upitao je.

Značajan izuzetak bili su Zeleni.

„Ako želimo da zaštitimo poljoprivredu, moramo nešto da promenimo", rekao je član Evropskog parlamenta iz Zelenih Martin Hojsling, nudeći podršku i za predloge SUR i NRL.

Međutim, poslanik EP izrazio je uzdržanost u vezi sa predlogom NGT, upozoravajući da se to neće automatski povezati sa smanjenjem upotrebe pesticida i predstavlja pretnju za organsku poljoprivredu.

Time je Hojsling demonstrirao podelu između tabora unutar parlamenta. Oni koji se zalažu za NGT, ali ne i za SUR i NRL, i obrnuto.

(EURACTIV.rs)