Hitna upotreba svih zabranjenih sredstava za zaštitu bilja u EU uskoro bi mogla biti stvar prošlosti, prema početnom tumačenju Evropske komisije o nedavnoj sudskoj presudi EU koja se odnosi na pesticide otrovne za pčele.

Sredstva za zaštitu bilja imidakloprid, klotianidin i tiametoksam pripadaju klasi pesticida poznatih kao neonikotinoidi koji ciljaju insekte i hemijski su slični nikotinu. Neonikotinoidi su se poslednjih godina našli na udaru kritike jer doprinose opadanju roevaj pčela narušavajući njihov osećaj za orijentaciju, pamćenje i reproduktivni sistem.

Presuda je, međutim, ostavila znak pitanja u pogledu njenog dometa. Konkretno, grupe za kampanju su dovele u pitanje da li će se ovo odnositi na sve zabranjene pesticide i izvoz zabranjenih pesticida.

Sada je služba Komisije za bezbednost hrane (DG SANTE) iznela svoje početno tumačenje presude, koje je potvrdilo da izvršna vlast EU veruje da se ovo proteže dalje od dotičnih neonikotinoidnih pesticida.

„Smatramo zaista da države članice više ne mogu davati hitna odobrenja za stavljanje na tržište ili upotrebu sredstava za zaštitu bilja tamo gde je doneta odluka da se oni zabrane zbog štetnih efekata", rekla je Kler Beri iz DG SANTE tokom sastanka komiteta Evropskog parlamenta za životnu sredinu.

„Želela bih da podsetim da je Komisija uvek kritički gledala na izdavanje odobrenja za hitne slučajeve, posebno tamo gde se ona ponavljaju", dodala je ona, ističući da je izvršna vlast EU takođe preduzela mere da za povećanje transparentnosti i kontrolu nad hitnim ovlašćenjima koja su posebno dale države članice", istakla je ona.

Portparol Komsije je EURACTIV pojasnio je da Komisija još uvek analizira presudu.

Opšte shvatanje ovog pitanja u Briselu, kako stvari trenutno stoje, najverovatnije da je sadašnje DG SANTE tumačenje ono koje će se održati.

Što se tiče zemalja članica koje su već izdale derogacije za pesticide zabranjene u EU za 2023. godinu, Beri je rekao da je državama članicama već savetovano da ponovo razmotre ovo pitanje.

„Za sva odobrenja koja su već data, oni moraju da pregledaju ovlašćenja i vide kako mogu da ih povuku u svetlu onoga što kaže njihovo zakonodavstvo", objasnila je ona.

Kao takva, Komisija veruje da države članice „treba odmah da reaguju kako bi osigurale poštovanje presude i da više ne mogu davati hitna ovlašćenja", kazala je Beri.

Grupa kampanje Pesticide Action Netvork Europe (PAN) proslavila je tu vest na Tviteru i ponovila poziv državama članicama koje su već odobrile derogacije za 2023, uključujući Belgiju i Finsku, da povuku svoje dozvole.

Međutim, CropLife Europe, koji predstavlja industriju zaštite bilja u EU, ponovio je u saopštenju da presuda Suda „pojašnjava kada države članice mogu da izdaju hitna ovlašćenja".

(EURACTIV.rs)