Kada je u pitanju ishrana planete, suočavamo se sa velikim izazovima. Globalna populacija se povećala sa 7 milijardi na 8 milijardi u proteklih 12 godina, a UN predviđa da će dostići oko 10,4 milijarde ljudi do 2080. godine.

Istovremeno, klimatska kriza znači da će hrana postati oskudnija i skuplja, prema panelu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, dok će neki usevi izgubiti svoju nutritivnu vrednost.

Za prihvatanje izazova može biti potrebna nova poljoprivredna revolucija. CNN je zatražio od trojice stručnjaka da iznesu predloge inovacija koje mogu pomoći u povećanju proizvodnje hrane bez štete po planetu.

Prema VVF-u, neverovatnih 40% hrane koja se uzgaja u svetu nikada se ne jede. Nešto se gubi tokom i nakon žetve, nešto se gubi u lancu snabdevanja, a nešto kada se pokvari na policama prodavnica ili u našim domovima.

Jedan od načina da se produži vek trajanja proizvoda je da se pokrije jestivim premazom na biljnoj bazi, kaže Richard Munson, autor knjige „Tehnologija do stola: 25 inovatora koji preispituju hranu".

Munson navodi primer američke kompanije Apeel, za koju kaže da je stvorila „prevlake bez ukusa, mirisa, nevidljive i jestive, koje se sastoje od masnih kiselina i drugih organskih jedinjenja ekstrahovanih iz kore i pulpe proizvoda koji deluju kao fizička barijera za održavanje I sprečavanje da voda ulazi i kiseonik izlazi."

On kaže da Apeel-ovi premazi mogu udvostručiti vek trajanja avokada, pomorandže i drugih proizvoda.

Istraživači u Indiji su takođe razvili jestive premaze za koje kažu da mogu duže zadržati hranu svežom.

Usevi otporni na klimu

Za mnoge delove sveta, klimatske promene znače da voda postaje sve ređa, a to predstavlja veliki problem za farmere u regionima kao što je Bliski istok, koji se na mnogim mestima oslanja na desalinizovanu morsku vodu.

Globalno, više od milijardu hektara zemlje, što je površina veća od Kine, već je degradirano salinitetom, kaže dr Tarifa Alzaabi, generalni direktor Međunarodnog centra za bioslanu poljoprivredu (ICBA),neprofitne istraživačke organizacije sa sedištem u Dubaiju.

Jedno rešenje je uzgajanje useva koji uspevaju na slanom tlu. Ona kaže da je ICBA identifikovao brojne sorte urme tolerantnih na so i uspešno uzgaja salikorniju, jestivu biljku koja se nalazi u mnogim delovima sveta. Alzaabi ga opisuje kao „superheroja pustinje" zbog njegove sposobnosti da raste u salamuri koja je stvorena kao nusproizvod procesa desalinizacije vode.

Ona dodaje da je ICBA takođe testirala tehnologije kao što su hidrogelovi (gelovi koji zadržavaju vodu) i sistemi za podzemno navodnjavanje i otkrili da mogu značajno smanjiti upotrebu vode poljoprivrednika.

Širom sveta, hrana se uzgaja na zemlji svih veličina i vrsta, ali ta raznolikost znači da farmeri često ne uzmu u obzir složenost pejzaža i varijabilnost zemljišta, kaže Chandra A. Madramoto, profesor bioresursnog inženjerstva na Univerzitetu McGill, u Montrealu.

Ona ističe da je jedno od rešenja precizna poljoprivreda, pristup koji „omogućava selekciju useva i hemijske i vodene primene u prostorno sličnim zonama zemljišta i tla".

Ovo se može uraditi putem digitalnog mapiranja, korišćenjem tehnologija kao što su dronovi i senzori za razlikovanje tipa i karakteristika tla. Geoprostorno modelovanje može se koristiti za grupisanje oblasti pejzaža koje imaju slična svojstva.

Sve ovo može pomoći da se „sakupi više ugljenika u poljoprivrednim ekosistemima, sačuva voda i smanji hemijska kontaminacija u složenim poljoprivrednim pejzažima", kaže Madramoto.

Alzabi kaže da ICBA koristi bespilotne letelice za prikupljanje podataka o svojoj plantaži urminih palmi i da je usvojila precizne poljoprivredne tehnike, uključujući senzore i pametne lizimetre (uređaje koji mere gubitak vlage) za optimizaciju primene đubriva i upotrebe vode za navodnjavanje.

Proteini insekata

Tradicionalni izvor proteina u delovima Afrike, Azije i Južne Amerike, uzgoj insekata za ishranu postaje sve popularniji u drugim delovima sveta. Nestle je 2020. lansirao Purina Beiond Nature proteinsku hranu za kućne ljubimce, koja uključuje proteine insekata, proso i fava pasulj.

U Singapuru, Insectta uzgaja mušice "Crni vojnik" za upotrebu u hrani za životinje. Crvi se hrane otpadom od hrane, kao što su nusproizvodi fabrika soje i pivara.

„Insekti poput buba brašnara nude alternative. Zauzimaju malo prostora, preživljavaju bez svetlosti, razmnožavaju se tokom cele godine, emituju malo zagađivača ili gasova staklene bašte i zahtevaju malo hrane", istakao je Munson.

Izvor: EPA-EFE/DANIEL IRUNGU

Potpuni pristup

„Proizvodnja hrane se obavlja na račun gubitaka biodiverziteta", kaže Madramoto. Jedan od razloga je propust da se uzme u obzir „mnoštvo susednih ekosistema".

Madramoto poziva na „potpuni pristup", održivu proizvodnju hrane u svim ekosistemima, priobalnim, morskim i kopnenim, uključujući šume, poljoprivredno zemljište i urbana područja.

„Prednosti uključuju proizvodnju proteina iz morskih resursa, integraciju močvara sa sistemima akvakulture i uzgoja ribe, kao i korišćenje sistema šumarstva za proizvodnju hrane", kaže Madramootoo, dodajući da agrošumarstvo i uzgoj šuma mogu koristiti ljudima, povećati proizvodnju hrane, pomoći očuvanju i povećati zalihe ugljenika.

Urbana poljoprivreda

Madramoto kaže i da se pristup celog pejzaža takođe može primeniti na proizvodnju hrane u urbanim i prigradskim sredinama.

„Drveće u prigradskim i urbanim sredinama može obezbediti hranu, obezbediti senku, imati efekat hlađenja i izdvojiti ugljenik", kaže Madramoto.

Dodaje da se u zakrčenim periurbanim područjima može da koristiti vertikalne farme u skladištima ili napuštenim zgradama za proizvodnju hrane. Ovo smanjuje potrebu za vodom i skupim hemijskim inputima i smanjuje tok otpada.

Vertikalne farme ove vrste postale su sve rasprostranjenije poslednjih godina. Koristeći LED diode za uzgoj useva u zatvorenom prostoru, bez zemlje, ove farme su u velikoj meri automatizovane, sa vodom bogatom hranljivim materijama koja se isporučuje pravo do korena biljke.

„Oni ne koriste pesticide i smanjuju upotrebu vode za 95%", kaže Munson.

„To omogućava brzu isporuku svežeg i organskog zelenila u lokalne restorane i supermarkete tokom cele godine i nudi dobro plaćene poslove u ranije napuštenim prostorima unutar zapuštenih naselja."

(EURACTIV.rs)