Šta se dešava kada Indija zabrani izvoz osnovne hrane koja je neophodna za ishranu milijardi ljudi širom sveta?

Postoje hiljade vrsta pirinča koje se uzgajaju i konzumiraju, ali na globalnom nivovu su četiri glavne grupe kojima se trguje. Pirinač Indica dugog zrna čini najveći deo globalne trgovine, dok ostatak čini mirisni ili aromatični pirinač poput basmatija; japonica kratkog zrna, koja se koristi za suši i rižota; i lepljivi pirinač, koji se koristi za slatkiše.

Indija je najveći svetski izvoznik pirinča, sa oko 40% globalne trgovine žitaricama (ostali veći izvoznici su Tajland, Vijetnam, Pakistan i SAD).

Izvor: EPA-EFE/STR

Među glavnim kupcima pirinča su Kina, Filipini i Nigerija. Indonezija i Bangladeš pojačavaju uvoz kada im nedostaje domaće proizvedenog pirinča. Potrošnja pirinča je svakako velika i raste u Africi. U zemljama poput Kube i Paname on je glavni izvor energije.

Prošle godine Indija je izvezla 22 miliona tona pirinča u 140 zemalja. Od toga, šest miliona tona je bio relativno jeftiniji beli pirinač Indica. Procenjuje se da je svetska trgovina pirinčem bila 56 miliona tona.

Indica beli pirinač dominira sa udelom od oko 70% svetske trgovine, a Indija je sada prestala da ga izvozi. Ovo dolazi povrh prošlogodišnje zabrane izvoza lomljenog pirinča i carine od 20% na izvoz pirinča koji nije basmati.

Ne iznenađujuće što je julska zabrana izvoza izazvala zabrinutost zbog velikih globalnih cena pirinča. Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas smatra da bi zabrana podigla cene i da bi globalne cene žitarica mogle da porastu i do 15 odsto ove godine.

Izvor: EPA-EFE/HOW HWEE YOUNG

Takođe, indijska zabrana izvoza je došla baš u posebno nepovoljno vreme, rekla je Širli Mustafa, analitičar tržišta pirinča u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Kao prvo, globalne cene pirinča stalno rastu od početka 2022. godine, sa povećanjem od 14% od prošlog juna. Drugo, zalihe su pod pritiskom, s obzirom na to da do dolaska novih useva na tržišta ima još oko tri meseca.

Loše vremenske prilike u Južnoj Aziji - neujednačene monsunske kiše u Indiji i poplave u Pakistanu - uticale su na snabdevanje. Troškovi uzgoja pirinča su porasli zbog rasta cena đubriva.

Devalvacija valuta je dovela do povećanja troškova uvoza za brojne zemlje, dok je visoka inflacija povećala troškove zaduživanja u trgovini.

"Imamo situaciju u kojoj su uvoznici ograničeni. Ostaje da se vidi da li će ovi kupci biti u poziciji da se izbore sa daljim povećanjem cena", kaže Mustafa.

Indija ima zalihe od neverovatnih 41 miliona tona pirinča u javnim žitnicama za svoju stratešku rezervu i Javnom distributivnom sistemu (PDS), koji omogućava pristup jeftinoj hrani za više od 700 miliona siromašnih ljudi.

Tokom prošle godine, Indija se mučila sa inflacijom hrane - domaće cene pirinča porasle su za više od 30% od prošlog oktobra - što je rezultiralo povećanim političkim pritiskom na vladu uoči opštih izbora sledeće godine. Takođe, sa mnogobrojnim izborima u narednim mesecima, izazov za vladu predstavljaju i rastući troškovi života.

"Sumnjam da je zabrana izvoza vrsti pirinča koje nisu basmati uglavnom iz predostrožnosti i nadamo se da će se pokazati kao privremena", rekao je Džozef Glauber iz Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike (Ifpri).

Devinder Šarma, stručnjak za poljoprivrednu politiku u Indiji, kaže da vlada pokušava da preduhitri očekivani manjak u proizvodnji, pri čemu su regioni za uzgoj pirinča na jugu takođe izloženi rizicima, jer očekuje klimatski fenomen El Ninjo kasnije ove godine.

Mnogi veruju da bi Indija trebalo da izbegava zabrane izvoza pirinča jer su one štetne za globalnu sigurnost hrane.

Izvor: EPA-EFE/ISRAR UL HAQ

Više od polovine uvoza pirinča u oko 42 zemlje potiče iz Indije, a u mnogim afričkim zemljama tržišni udeo Indije u uvozu pirinča premašuje 80%, navodi Ifpri.

U zemljama koje su najveći potrošači u Aziji - Bangladeš, Butan, Kambodža, Indonezija, Tajland i Šri Lanka, na primer - udeo potrošnje pirinča u ukupnom dnevnom unosu kalorija kreće se od 40% do 67%.

"Ove zabrane najviše pogađaju ugrožene ljude jer oni posvećuju veći deo svojih prihoda kupovini hrane", kaže Mustafa. "Rast cena bi mogao da ih primora da smanje količinu hrane koju konzumiraju, da pređu na alternative koje nisu nutritivno dobre ili da smanje troškove za druge osnovne potrepštine, poput stanovanja i hrane." (Naravno, indijska zabrana ne utiče na neke vladine pošiljke u određene zemlje zbog sigurnosti hrane.)

Zabrana izvoza hrane nije nova. Od početka prošlogodišnje ruske invazije na Ukrajinu, broj zemalja koje su uvele ograničenja izvoza hrane porastao je sa tri na 16, navodi Ifpri. Indonezija je zabranila izvoz palminog ulja, Argentina je zabranila izvoz govedine, a Turska i Kirgistan su zabranile izvoz više proizvoda od žitarica. Tokom prve četiri nedelje pandemije kovida 19, oko 21 zemlja je uvela ograničenja izvoza na niz proizvoda.

Ali stručnjaci kažu da indijska zabrana izvoza predstavlja veći rizik. To bi "sigurno izazvalo skok globalnih cena belog pirinča" i "štetno bi uticalo na bezbednost hrane mnogih afričkih nacija", upozoravaju Ašok Gulati i Raja Das iz Indijskog saveta za istraživanje međunarodnih ekonomskih odnosa (Icrier), sa sedištem u Delhiju. Oni smatraju da ukoliko Indija želi da postane "odgovorni lider globalnog juga u G-20", trebalo bi da izbegava tako nagle zabrane. "Ali veća šteta", kažu oni, "biće to što će Indija biti viđena kao veoma nepouzdani snabdevač pirinča".

(EURACTIV.rs)