Skoro pola milijarde dece u Južnoj Aziji izloženo je ekstremno visokim temperaturama jer toplotni talasi opasni po život izazvani klimatskom krizom postaju sve jači i češći, prema DečIjoj agenciji Ujedinjenih nacija.

Analiza je pokazala da je 76 odsto dece u Južnoj Aziji bilo izloženo ekstremno visokim temperaturama u poređenju sa 32 odsto u svetu, saopštio je UNICEF.

„Zemlje u regionu trenutno nisu najtoplije na svijetu, ali vrućina ovde donosi rizike opasne po život milionima ugrožene djece", rekao je Sanjai Vijesekera, regionalni direktor UNICEF-a za južnu Aziju.

„Posebno smo zabrinuti za bebe, malu decu, neuhranjenu decu i trudnice jer su oni najpodložniji toplotnim udarima i drugim ozbiljnim posledicama", kazao je on.

Temperature u nekim delovima Indije porasle su na 47 stepeni Celzijusa u junu, usmrtivši najmanje 44 osobe i donevši zdravstvene probleme i bolesti povezane sa toplotom u više stotina slučajeva.

Izvor: EPA-EFE/DIVYAKANT SOLANKI

Neki gradovi u Pakistanu su takođe imali slično visoke temperature istog meseca, što je izazvalo strah posebno kod radnika koji provode sate radeći napolju i kod siromašne populacije sa malo ili bez mogućnosti hlađenja.

U delovima južne provincije Sind, oko 1,8 miliona ljudi bilo je izloženo temperaturama od 40 stepeni Celzijusa i više, saopštio je UNICEF, što je dovelo do kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih rizika, uključujući dehidraciju i otkazivanje organa.

UNICEF upozorava da je situacija pogoršana za decu jer nisu u stanju da se brzo prilagode takvoj promeni temperature.

Rizici mogu biti opasni po život, od nesvestice i slabog mentalnog razvoja do neurološke disfunkcije, raznih napada i kardiovaskularnih bolesti.

Trudnice su posebno podložne vrućini i mogu doživeti prevremene porođaje ili smrt beba, saopštio je UNICEF.

Stručnjaci kažu da će klimatska kriza u budućnosti izazvati samo češće i duže toplotne talase, testirajući sposobnost regiona da se prilagodi.

Indija, najmnogoljudnija zemlja na svetu sa 1,4 milijarde, često doživljava toplotne talase tokom letnjih meseci maja i juna, ali poslednjih godina oni su stigli ranije i postali su sve duži.

U aprilu 2022. Indija je iskusila toplotni talas u kojem su temperature u glavnom gradu Nju Delhiju premašile 40 stepeni Celzijusa sedam uzastopnih dana. U nekim državama vrućina je zatvorila škole, oštetila useve i izvršila pritisak na snabdevanje energijom, pošto su zvaničnici upozorili stanovnike da ostanu u zatvorenom prostoru i da se hidriraju.

Eksperti su takođe upozorili da je pretnja sa kojom se suočava Avganistan posebno oštra. Ne samo da postoji veliki potencijal za rekordne ekstremne vrućine, već su ti uticaji otežani ozbiljnim društvenim i ekonomskim problemima.

Istovremeno, ekstremno vreme je imalo smrtonosne posledice i u drugim delovima regiona.

Poplave izazvane rekordnim monsunskim kišama i topljenjem glečera u Pakistanu prošle godine su potopile trećinu zemlje, ubivši skoro 1.600 ljudi, od kojih su više od trećine bila deca.

Dok je voda uništila čitava sela, zavladala je i zaraza, naročito kod dece, što je dovelo do nove katastrofe u zemlji od 230 miliona stanovnika.

UNICEF je u svom izveštaju upozorio da su deca, adolescenti i žene među onima koji plaćaju najveću cenu za ekstremne vremenske prilike.

„Mala deca jednostavno ne mogu podneti vrućinu", rekao je Vijesekera.

„Ukoliko ne reagujemo sada, ova deca će nastaviti da snose teret češćih i ozbiljnijih toplotnih talasa u narednim godinama, bez njihove krivice", zaključio je on.

(EURACTIV.rs)