Očekuje se da će se ekstremno visoke temperature nastaviti u delovima južne Evrope, dok kontinent čeka drugi ekstremno toplotni talas, koji bi mogao da zdravlje ljudi dovede u opasnost.

Italija, Španija i Grčka već se danima suočavaju sa nemilosrdnom vrućinom, ali Evropska svemirska agencija je upozorila da toplotni talas tek počinje. U Italiji, koja je posebno teško pogođena, očekuje se da će temperature u mnogim gradovima porasti iznad 40 stepeni Celzijusa.

Hana Klok, klimatski naučnik i profesor na Univerzitetu u Redingu, uporedila je efekat sa džinovskom pećnicom iznad Mediterana.

"Mehur vrućeg vazduha koji se nadvio nad južnom Evropom pretvorio je Italiju i okolne zemlje u ogromnu peć za pice", rekla je ona u saopštenju od ponedeljka.

"Vrući vazduh koji je došao iz Afrike sada ostaje tug de jeste, sa ustaljenim uslovima visokog pritiska što znači da toplota u toplom moru, kopnu i vazduhu nastavlja da se stvara", objasnila je Klok.

Ekstremne vrućine se osećaju širom sveta, a šef Svetske zdravstvene organizacije je u ponedeljak pozvao svetske lidere da "reaguju odmah" na klimatsku krizu.

Izvor: EPA-EFE/Marton Monus

"Klimatska kriza nije upozorenje. To se dešava. Pozivam svetske lidere da deluju sada", rekao je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus.

Visoke temperature dostigle su 52,2 stepena Celzijusa u nedelju na severozapadu Kine. U SAD, kalifornijska Dolina smrti dostigla je skoro 52 stepena Celzijusa nedelju.

Ovogodišnji toplotni talasi - samo početak?

Kako se klimatska kriza koju velikim delom izazivaju ljudi ubrzava, naučnicima je jasno da će ekstremni vremenski događaji, kao što su toplotni talasi, postati samo češći i intenzivniji. Globalne temperature su već porasle za 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe zbog ljudi koji sagorevaju fosilna goriva koja greju planetu.

"Ovo je samo početak. Trenutna globalna politika nas dovodi do zagrevanja od 2,7 stepeni Celzijusa do 2100. godine. To je zaista zastrašujuće", rekao je Sajmon Luis, predsedavajući za nauku o globalnim promenama na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Kako je dodao, čovečanstvo će morati da se prilagodi još vrelijim talasima.

"Kao što su se naučnici saglasili prošle godine: brzo se zatvaraju prilike da se osigura životna i održiva budućnost za sve. Duboko, brzo i trajno smanjenje emisija ugljenika na neto nulu može zaustaviti zagrevanje, ali čovečanstvo će morati da se prilagodi još ozbiljnijim toplotnim talasima u budućnosti”, rekao je.

Izvor: Mondo/U. Arsić

Prošli mesec je bio najtopliji jun na planeti sa značajnom razlikom, prema Službi za klimatske promene Evropske unije, praćen rekordno visokim temperaturama okeana i rekordno niskim nivoom antarktičkog leda.

Ta neviđena vrućina se nastavila i ovog meseca. Prva nedelja jula bila je najtoplija nedelja u istoriji, prema preliminarnim podacima Svetske meteorološke organizacije, što je planetu stavilo u ono što je Kristofer Hjuit, direktor klimatskih službi SMO, opisao kao "neistraženu teritoriju".

Ekstremne vrućine su među najsmrtonosnijim vremenskim pojavama

Kris Hilson, direktor Centra za klimu i pravdu Univerziteta u Redingu, primetio je da "novinski izveštaji sa turističkih žarišta kao što su Akropolj i Rim imaju tendenciju da naprave da ovaj ekstremni vremenski događaj izgleda samo kao neprijatnost za letnji odmor”.

Međutim, rekao je, realnost je da "ovi toplotni talasi često dovode do mnogih prevremenih smrti, posebno među starijima".

"Ovo je pitanje klimatske pravde ili pravičnosti jer se klimatske štete, poput ekstremne vrućine, nejednako osećaju. Moramo da osiguramo nastavak smanjenja zagađujuće emisije ugljen-dioksida kako bismo sprečili da ovi događaji postanu još češći, ali vlasti takođe moraju da uvedu mere prilagođavanja s obzirom na to da se štetu ne osećaju svi podjednako", rekao je Hilson.

Izvor: EPA/OMER SALEEM

Ove mere uključuju "hladne zone ili centre za svraćanje sa prevozom do njih, više drveća u stambenim naseljima i odgovarajuću (i po mogućnosti obnovljivu) klimatizaciju u domovima", dodao je Hilson.

Rastuće temperature u Italiji, Grčkoj i Španiji

Kako se anticiklon visokog pritiska gura iz Severne Afrike, očekuje se da će se temperature u Evropi približiti, ili čak nadmašiti, rekord kontinenta od 48,8 stepeni Celzijusa postavljenom 2021. godine, prema ESA.

Vrhunac vrućine u Italiji biće između ponedeljka i srede, prema italijanskim meteorološkim vestima Meteo.it, a očekuje se da će temperature u nekim delovima zemlje porasti iznad 45 stepeni Celzijusa. Temperature će ostati visoke noću, što znači da će biti malo predaha od vrućine.

Italijanske vlasti su savetovale ljude da piju puno vode, jedu lakšu hranu i izbegavaju direktnu sunčevu svetlost između 11 i 18 sati.

U Grčkoj, gde su temperature porasle iznad 40 stepeni Celzijusa, vlasti su bile prinuđene da zatvore Akropolj u Atini, od podneva do 17 časova po lokalnom vremenu u petak i ponovo tokom vikenda. U Španiji su temperature u gradovima Sevilja, Kordoba i Granada dostigle 40 stepeni Celzijusa. Čak i normalno hladniji region Navara na severu zemlje doživljava temperaturu do 40 stepeni Celzijusa.

Toplotni talasi su takođe uticali na požare

Šumski požari na ostrvu La Palma na španskim Kanarskim ostrvima, koji su počeli u subotu ujutro, goreli sun a 4.650 hektara, uništivši 20 kuća i prinudivši hitnu evakuaciju hiljada ljudi, navodi Rojters. Požari su izbili i na Tenerifima, još jednom od Kanarskih ostrva, primoravši oko 50 ljudi da se evakuiše i izgorelo je oko 60 hektara. U Grčkoj više od 500 vatrogasaca pokušava da obuzda četiri šumska požara.

U oblasti Lutrakija – popularnog primorskog grada na Peloponezu, jugozapadno od Atine – 1.200 dece je evakuisano iz letnjeg kampa usred šumskog požara, rekao je grčkim medijima lokalni gradonačelnik Giorgos Gkionis. Evakuisan je i starački dom.

Izvor: EPA-EFE/PABLO HIDALGO

U požaru je u ponedeljak zatvoren i aerodrom u gradu Kataniji na italijanskom ostrvu Siciliji, a letovi su obustavljeni do 14 časova po lokalnom vremenu u sredu, navodi se na Tviteru aerodromskih vlasti.

Vatrogasci su kontrolisali požar i još nije jasno da li su visoke temperature u regionu imale neku ulogu. Katanija je u nedelju bio jedan od nekoliko gradova pod uzbunom zbog vrućeg vremena, navodi Rojters.

(EURACTIV.rs)