„Ovo je veoma ozbiljno i smatramo da su ove kompanije prekršile zakonske obaveze", rekla je Kler Beri, zamenica generalnog direktora Komisije za bezbednost hrane (DG SANTE) na sastanku sa zakonodavcima za zaštitu životne sredine u EP.

„Ovo je veoma ozbiljna zabrinutost i smatramo da su ove kompanije prekršile zakonske obaveze", rekla je Kler Beri, zamenica generalnog direktora Komisije za bezbednost hrane (DG SANTE) tokom sastanka sa zakonodavcima za zaštitu životne sredine u Evropskom parlamentu.

Komentari se nalaze na poleđini studije objavljene u junu u časopisu Environmental Health, u kojoj su istraživači otkrili da Bajer i Singenta nisu otkrili nadležnim EU vlastima nekoliko studija o toksičnosti nekih od svojih pesticida i njihovog uticaja na mozak.

Procene bezbednosti pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja u EU u velikoj meri se oslanjaju na studije koje su naručili proizvođači proizvoda, koji su u obavezi da sve rezultate proslede agencijama EU, posebno Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) i Evropskoj agenciji za hemikalije (ECHA).

Međutim, istraživači su otkrili da od 35 studija koje su kompanije dostavile američkim vlastima, devet nije otkriveno Evropskoj uniji, iako bi većina njih imala „stvarni ili potencijalni regulatorni uticaj", pokazalo je istraživanje.

Međutim, dve kompanije tvrde da su ispunile sve zahteve koji su od njih traženi.

„Nismo ih u to vreme podneli regulatorima EU jer nisu bili obavezni i utvrdili smo da nisu pružili nikakve nove informacije", rekla je tokom saslušanja Aleksandra Brend, izvršna direktorka Singente za Evropu, Afriku i Bliski istok.

Ona je dodala da je tadašnji evropski propis o zaštiti bilja podsticao podnosioce zahteva „da dostave samo neophodne podatke".

Izvor: EPA/LAURENT GILLIERON

Ali Komisija je bila nedvosmislena.

„Ono što je urađeno nije bilo tačno. To nije bilo u skladu sa obavezama", rekla je Beri i dodala da izvršna vlast EU smatra da je „trebalo dostaviti studije".

U međuvremenu, izvršni direktor EFSA, Bernard Url dodao je da se sa „etičkog, naučnog gledišta" ne može složiti sa kompanijama. „To nije samo neetično, već je i kršenje propisa", rekao je on, dodajući da iz njegove perspektive to ponašanje „nije u redu".

Šta bi to promenilo?

Beri iz Komisije je naglasila da predmetne studije nisu bile „odlučujući element" za odluku o nametanju ograničenih uslova, ali se nisu svi složili.

Za Aksela Mija, istraživača sa Univerziteta u Stokholmu koji je koautor originalne studije, „moguće je, ali nije sigurno" da je objavljivanje studija možda blokiralo njihovo odobrenje u EU.

Izvor: EPA/OLIVER BERG

Moguće sankcije?

Prema mišljenju Komisije, odgovornost je zemalja EU da predlože sankcije i kazne podnosiocima predstavke u slučaju kršenja zakonske obaveze kao što je nedostavljanje relevantnih dokumenata.

Međutim, za sada nijedna zemlja članica nije obavestila izvršnu vlast EU o svojim namerama da to učini, iako ih je Komisija „eksplicitno podsetila na ove slučajeve".

„Podsetili smo zemlje članice na put kojim treba da predvide sankcije i kazne za nedolično ponašanje i da ih dosledno primenjuju", rekla je Beri.

Sa svoje strane, Url je pozvao zemlje EU da razmotre finansijske sankcije.

„Oni koji ne igraju po pravilima trebalo bi da imaju veliki rizik od finansijskih nedostataka", rekao je on, ističući da pitanje kazni „zaslužuje razmatranje" od strane menadžera rizika.

(EURACTIV.rs)