U decembru 2022. ministri poljoprivrede zemalja članica su stoga zatražili od Komisije da pruži nove informacije o tome da li bi upotreba znatno manje pesticida štetila prinosu i, na kraju, sigurnosti hrane.

Dok je Komisija već sprovela studiju uticaja uoči svog predloga iz juna prošle godine da se upotreba pesticida prepolovi do 2030, ruska invazija na Ukrajinu i njene posledice po globalnu bezbednost hrane zahtevale su novu procenu, tvrde zemlje članice EU.

U decembru 2022. ministri poljoprivrede zemalja članica su stoga zatražili od Komisije da pruži nove informacije o tome da li bi upotreba znatno manje pesticida štetila prinosu i, na kraju, sigurnosti hrane.

Dodatni dokument je objavljen u četvrtak (6. juna), a u njemu se potvrđuje „da ciljevi u vezi sa upotrebom pesticida navedeni u zakonskom predlogu ne ugrožavaju bezbednost hrane", navodi Komisija u saopštenju.

„Ovaj zaključak ne menjaju negativni kratkoročni uticaji ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine", dodaje se.

U izjavi se dalje tvrdi da će, naprotiv, „svaki neuspeh da se sada postigne cilj smanjenja upotrebe pesticida imati dugoročne i potencijalno nepovratne posledice na našu sigurnost hrane u budućnosti".

Istog dana, izvršna vlast EU objavila je godišnji trend u vezi sa upotrebom i rizikom od upotrebe pesticida naglašavajući da su zemlje EU već postigle značajan napredak u smislu smanjenja pesticida.

U poređenju sa periodom od 2015. do 2017. koji takođe predstavlja osnovu za smanjenje pesticida do 2030. godine, njihova upotreba u EU je već opala za trećinu do 2021. godine, prema novim podacima koje je Komisija takođe objavila u četvrtak.

Manji napredak je postignut ka cilju smanjenja od 50% naročito za posebno opasne pesticide. Ovde je upotreba širom EU smanjena za 21% u poređenju sa periodom od 2015. do 2017. godine.

Izvor: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Različite reakcije

Na početku su potez zemalja članica da zatraže dodatnu studiju uticaja poslanici i aktivisti Zelenih kritikovali kao taktiku koja je imala za cilj da odugovlači pregovore o predlogu i eventualno izbegne njegovo usvajanje pre izbora u EU sledeće godine.

Sada kada je Komisija ispunila zahtev i podnela svoj odgovor, poslanici Zelenih pozvali su na brz napredak u pregovorima.

Pošto podaci „pokazuju da smanjenje pesticida nije rizik za bezbednost hrane", „nema razloga da demohrišćani (grupa EPP) i zemlje članice blokiraju napredak predloga", rekla je poslanica Zelenih Sara Viner, koji predvodi rad Evropskog parlamenta po tom pitanju, navodi se u saopštenju.

„Zeleni pozivaju špansko predsedavanje Savetom EU i sve političke grupe u Evropskom parlamentu da konstruktivno pregovaraju i uvedu nova pravila za manje korišćenje pesticida pre evropskih izbora sledeće godine", dodala je ona.

S druge strane, poljoprivredni think tank "FarmEurope" bio je razočaran dodatnom procenom uticaja, tvrdeći da Komisija nije predstavila nijednu novu studiju niti sprovela dodatnu kvantitativnu analizu.

U napomeni, think tank nalazi „najzagonetniju izjavu" u priznanju da će doći do pada produktivnosti, ali se uglavnom odnosi na proizvode kao što su grožđe, paradajz i hmelj koji ne utiču na sigurnost hrane.

„Prema Komisiji, ako dođe do gubitka prihoda, poljoprivrednici će moći da pokriju troškove uz podršku CAP-a (zajednička poljoprivredna politika). Ove izjave su bez poštovanja prema poljoprivrednom sektoru od kojeg se godinama traži da bude i više tržišno orijentisan i ekološki održiv", nastavio je think tank.

Izvor: EPA-EFE/AHMED JALLANZO

Alternative spremne do 2030?

Aspekt dostupnih alternativa konvencionalnim pesticidima za poljoprivrednike - koji je ključan za postizanje ciljeva smanjenja - takođe je spomenut u studiji.

Izvršna vlast EU potvrdila je da „ako industrija, vlasti zemalja članica i Komisija preduzmu odgovarajuće mere, trenutno se čini da će biti na raspolaganju dovoljno sredstava u vremenskom okviru za ciljeve smanjenja pesticida za 2030."

Na pitanje EURACTIV-a na nedavnom događaju o ovom specifičnom vremenskom okviru, zamenica generalnog direktora Komisije za bezbednost hrane (DG SANTE) Kler Brri rekla je da će „to zavisiti od toga šta se dešava u istraživanju i razvoju".

„Pokušavamo da to ubrzamo. Mislim da je veoma teško odrediti tačan vremenski okvir. Ali mislim da će se mnogo toga dešavati u narednih pet do sedam godina", nastavila je ona.

Prema njenom mišljenju, Komisija je realistična u pogledu onoga šta je moguće uraditi kako bi se podstakli dostupnost alternativa i njihov veći učinak.

EURACTIV je kontaktirao "CropLife", koji predstavlja industriju zaštite bilja u EU, koji je rekao: „Moramo da obezbedimo da su adekvatne alternative, bilo pesticidi ili biopesticidi, dostupne pre nego što uklonimo rešenja", rekli su oni, dodajući da je to još važnije sa sve većim izazovima bezbednosti hrane.

Za Dženifer Luis, izvršnu direktorku Međunarodnog udruženja industrije biokontrole (IBMA), novi okvir pesticida je „od suštinskog značaja za otključavanje potencijala alternativa" kao što je biokontrola.

„Ova dodatna studija Komisije otvara put za konstruktivne rasprave u Evropskom parlamentu i Savetu, kako bi se poboljšao pristup farmera biokontroli koja je neophodna za otporan sistem proizvodnje ishrane", zaključila je ona.

(EURACTIV.rs)