Predlog Evropske komisije da se ublaže pravila o novim genetskim tehnikama (NGT) izazvao je burnu debatu u Evropskom parlamentu.
Svi osim Zelenih u Evropskom parlamentu pozdravili su predlog Evropske komisije o novim genetskim tehnikama za proizvodnju hrane. Zeleni su ga osudili zbog toga što je pun praznih obećanja, što je protiv zakona EU i jer je više zasnovan na politici, nego na nauci.
Zbog toga je predlog Komisije da se ublaže pravila o novim genetskim tehnikama (NGT) izazvao je burnu debatu u Evropskom parlamentu.
Poslanici koji su sedeli u parlamentarnom odboru za poljoprivredu (AGRI) razmenili su mišljenja u četvrtak (6. jula) sa Kler Beri, predstavnicom Evropske komisije koja je došla da brani projekat. Ovaj dugo očekivani tekst predstavlja pravi korak napred za mnoge poslanike - od levog centra do krajnje desnice.
Do sada, biljne sorte proizvedene korišćenjem ovih NGT su bile predmet Direktive o GMO (genetski modifikovanim organizmima) iz 1999. godine, revidiranoj 2001. godine, sa rigoroznim procesom autorizacije i strogim zahtevima za sledljivost i obeležavanje.
U svom predlogu, izvršna vlast EU pravi razliku između NGT-a koji izazivaju malo mutacija, koje bi se teoretski mogle pojaviti u prirodi, i onih koje izazivaju složenije mutacije.
Sada će sorte u ovoj prvoj kategoriji biti „ekvivalentne konvencionalnim proizvodima" i stoga više neće biti podložne GMO ograničenjima.
Organski, herbicidi, patenti
„EU ne sme da bude poslednje mesto u svetu koje je postavilo alate za postizanje ciljeva Zelenog dogovora", naglasila je liberalna poslanica Evropskog parlamenta Irene Tolere, misleći na Veliku Britaniju, koja je uvela zakone o genetskom modifikovanju od izlaska iz EU. SAD i Kina se takođe često uzimaju za modele od strane onih koji se zalažu za ubrzavanje procedura.
Genetski modifikovane biljke su često prilagođene da budu otpornije na klimatske promene ili štetočine. Kao takve, one su od ključnog značaja za postizanje ciljeva EU "od njive do trpeze" navedenih u Evropskom zelenom dogovoru, odnosno smanjenje upotrebe pesticida za 50% i smanjenje upotrebe sintetičkih đubriva za 20% do 2030, naveli su ministri koji zagovaraju predlog.
„Podaci su ohrabrujući, a ispitivanja sprovedena od 2015. pokazuju da NGT smanjuju upotrebu pesticida za 33% ili 21% u zavisnosti od indikatora", dodao je predstavnik Komisije.
Ove nove sorte će takođe doprineti genetskom obogaćivanju useva, biodiverzitetu i diverzifikaciji prehrambenih proizvoda, tvrdili su neki poslanici Evropskog parlamenta.
Drugi su, međutim, postavili pitanje zašto organska poljoprivreda ne bi mogla da ima koristi od NGT-a, pri čemu se socijalistkinja u Evropskom parlamentu Klara Agilera fokusirala na prvu kategoriju NGT-a koja je isključena iz okvira za GMO.
Beri je odgovorila da organski proizvođači i dalje mogu biti ovlašćeni da koriste NGT, ali samo u kasnijoj fazi i uz „garancije".
Drugo osetljivo pitanje tiče se NGT proizvoda otpornih na herbicide, za koje se sumnja da je u njihovoj proizvodnji povećana upotrebe sintetičkih proizvoda. Iako je početna verzija teksta ove sorte svrstala u drugu kategoriju - poput GMO - više se ne pojavljuju u konačnom dokumentu.
„Kako možemo obeshrabriti poljoprivrednike da koriste pesticide?" upitala je poslanica Tolere.
Evropska komisija priznaje da to „nije obrađeno" u predlogu NGT-a i čeka da zemlje članice odluče o tome.
Poslanici EP su takođe bili zabrinuti zbog pristupa ovim tehnikama, posebno zbog malih farmi.
„Moraće da se uspostavi ravnoteža između promocije i inovacija, kako bi se osiguralo da male kompanije mogu da dobiju patente, ali i da farmeri imaju pristup semenu", rekla je Beri. Komisija planira da proceni uticaj patentiranja i pristupa biljkama kao deo naknadne studije, čiji će zaključci biti predstavljeni 2026. godine.
Prazna obećanja za Zelene
Dok je predsednik AGRI komiteta, Norbert Lins, sa zadovoljstvom primetio prilično „pozitivan" prijem od strane izabranih predstavnika, Zeleni i deo levice izrazili su svoje neodobravanje „novog GMO-a".
Zeleni su jedan za drugim optuživali Komisiju da je u suprotnosti sa presudom Suda pravde EU iz 2018. da se svi proizvodi dobijeni uz pomoć NGT-a, sa zakonodavne tačke gledišta, tretiraju kao GMO.
Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Sara Viner istakla je „invazivne vrste" koje bi mogle predstavljati probleme 20-30 godina nakon njihovog uvođenja, pitajući kako se može znati njihov uticaj na oprašivače i mikroorganizme kada nisu sprovedene nikakve studije.
„Pustićemo nešto u prirodu što ne možemo ponovo da uhvatimo. U međuvremenu, sve ćemo držati u mraku", nastavila je ona.
Komisija se branila insistiranjem na „ubedljivim dokazima" na kojima se zasniva njen rad, pozivajući se na mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Zajedničkog istraživačkog centra (JRC). „Ovi proizvodi su bezbedni", insistirala je Beri.
Za socijalističku evroposlanicu Mariju Nojhl, Komisija „širi lažne vesti" govoreći da će NGT promovisati biodiverzitet i raznovrsnost useva.
„Istina je upravo suprotna: čim postoje patenti, manje je raznolikosti, samo efikasnije i profitabilnije sorte", rekla je Nojhl.
Evropski poslanik iz Zelenih Martin Hojsling osudio je predlog kao više politički nego naučni.
„U Sjedinjenim Američkim Državama i Brazilu se više pesticida i đubriva koristi sa GMO. Gde su biljke otporne na sušu? A krompir otporan na bolesti? A pšenica sa manje glutena? To su verovatno prazna obećanja", upozorio je on.
(EURACTIV.rs)