Okeani su sve topliji i izmerena je temperatura "kao u kadi", upozoravaju stručnjaci.
Temperatura svetskih okeana ponovo je oborila rekord, a stručnjaci upozoravaju da je u morima "kao u kadi za kupanje" i da su mnoge vrste ugrožene.
Temperatura površine okeana dostigla je 30. jula 20,96 stepeni Celzijusa, što je novi rekord, saopštila je Klimatska opservatorija Evropske unije. Prethodni rekord iznosio je 20,95 Celsijuza, i postavljen je u martu 2016. godine. Uzorci testirani sada nisu obuhvatali polarne regione.
Sličan trend rasta temperature površine okeana zabeležila je i Nacionalna administracija za okean i atmosferu iz Amerike. Prema podacima, prosečna temperatura površine mora postavljena je u aprilu ove godine sa 21,06C, a prvog avgusta, vrednost je iznosila 21,03 stepena Celzijusa.
Okeani apsorbuju 90% viška toplote koju proizvodi ljudska aktivnost od početka industrijskog doba, podsećaju stručnjaci. Ta toplota dalje se akumulira usled gasova staklene bašte koji se nagomilavaju u Zemljinoj atmosferi, a rezultat su sagorevanja fosilnih goriva.
"Toplotni talas koji je zahvatio okeane predstavlja pretnju za određene morske vrste. Već vidimo da se korali na Floridi izbeljuju, i očekujemo da otkrijemo još zabrinjavajućih efekata", rekao je Pirs Foster iz Međunarodnog centra za klimu na britanskom Univerzitetu Lids.
Pregrevanje okeana može da izazove ugroženost jednih vrsta, a razmnožavanje drugih, koje su opasne po njih. Takođe utiče i na migraciju, kao i biljne vrste. Zaliha ribe, samim time i sigurnost snabdevanja hranom, mogu biti ugroženi u određenim delovima planete.
Topliji okeani takođe teže apsorbuju ugljen-dioksid, čime dodatno podstiču ciklus globalnog zagrevanja. A očekuje se da će temperature tek porasti zbog El Ninja, koji zagreva vodu. Najgori efekat El Ninja trebalo bi da se oseti krajem 2023, i potom u narednim godinama.
"Postoje kratkoročni uzroci, ali je bez sumnje glavni dugoročni akumulacija gasova staklene bašte koju izaziva ljudska aktivnost, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva", rekao je Rovan Saton, direktor klimatskog istraživanja na Univerzitetu Reding.
Ovo su samo neki od rekorda postavljenih tokom 2023. godine. U julu, u blizini obale Floride izmereno je 38,3 stepena Celzijusa, što je, navode stručnjaci, "temperatura đakuzi kade". Ako ova vrednost bude bila potvrđena, predstavljaće apsolutni rekord.
Površina vode u Severnom Atlantiku stigla je do 24,9 Celzijusa u proseku tokom prošle godine, a dostizanje vrlo visoke vrednosti obično se događa tek u septembru.
Sredozemno more takođe je u julu oborilo rekord sa srednjom temperaturom od 28,7 stepeni Celzijusa, prema podacima jednog španskog instituta. Toplotni talasi mora postali su dvostruko učestaliji od 1982. godine, a do 2100, mogli bi da budu deset puta intenzivniji u odnosu na početak 20. veka, ukoliko se ne smanje emisije štetnih zagađivača.
Očekuje se da će upravo upotreba fosilnih goriva - uglja, nafte i gasa - biti u centru debate klimatskog samita Ujedinjenih nacija (COP28), koji će biti održan krajem godine u Dubaiju.
(EURACTIV.rs)