Ključni sistem okeanskih struja mogao bi da se raspadne u narednih nekoliko decenija ukoliko čovečanstvo nastavi da u atmosferu emituje zagađenje koje zagreva Zemlju, upozoravaju naučnici.

U novom istraživanju koje je objavljeno u časopisu Nature tvrdi se da bi Atlantska meridijanalna cirkulatorna struja (AMOC) - čiji deo je Golfska struja - mogla da se raspadne sredinom ovog veka, a možda čak već i 2025. godine.

Naučnici koji nisu bili uključeni u ovo istraživanje rekli su za CNN da tačan trenutak ključnog kolapsa još nije poznat i da su merenja struja do sada pokazala malo trenda ili promena. Ali složili su se da su ovi rezultati alarmantni i daju nove dokaze da bi prekretnica mogla nastupiti ranije nego što se mislilo.

AMOC je, inače, složen splet struja koji funkcioniše kao džinovska globalna pokretna traka. Ona prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva ka severnom Atlantiku, gde se voda hladi, postaje slanija i tone duboko u okean, pre nego što se krene da se širi prema jugu.

On igra ključnu ulogu u klimatskom sistemu, pošto pomaže pri regulisanju globalnih šablona vremena. Njeno gašenje bi moglo da ima ogromne implikacije, među kojima su ekstremne zime na severu i porast nivoa okeana i mora, koje bi uticalo na delove Evrope i SAD, kao i pomeranje monsuna u tropskim krajevima.

Kakve bi promene izazvao kolaps?

Naučnici već godinama upozoravaju na nestabilnost AMOC-a kako se klimatska kriza ubrzava, preteći da poremeti ravnotežu temperature i saliniteta od kojih zavisi snaga ovih struja.

Kako se okeani zagrevaju i led se topi, više slatke vode teče u okean i smanjuje gustinu vode, otežavajući joj potonuće. Kada voda postane previše sveža, previše topla ili oboje, transportna traka se zaustavlja.

Ovo se dešavalo i ranije. Pre više od 12.000 godina, brzo topljenje glečera izazvalo je gašenje AMOC-a, što je dovelo do ogromnih fluktuacija u temperaturi severne hemisfere od 10 do 15 stepeni celzijusa, i to za samo jednu deceniju.

Izvor: EPA-EFE/ORLANDO BARRIA

"Gašenje ove struje bi uticalo na svaku osobu na planeti, toliko je to velika i važna stvar” rekao je Peter de Meonkal, predsednik Okeanografskog instituta Vuds Hol, koji inače nije bio deo ove studije.

Izveštaj Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene iz 2019. predviđa da će AMOC oslabiti tokom ovog veka, ali da je malo verovatan njegov potpuni kolaps pre 2100. godine.

Ova nova studija dolazi do mnogo alarmantnijeg zaključka.

"Rani znaci za uzbunu"

Kako se AMOC kontinuirano prati tek od 2004. godine, autori studije su tražili širi skup podataka koji bi mogao da pokaže kako su se struje ponašale u periodu bez klimatskih promena uzrokovanih ljudskim faktorom.

"Morali smo da se vratimo u prošlost", rekao je Peter Ditlevsen, profesor klimatske fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu i jedan od autora izveštaja. Naučnici su analizirali temperaturu površine mora u severnom Atlantiku u oblasti južno od Grenlanda u periodu od 150 godina između 1870. i 2020.

Ovaj deo okeana se zagreva vodom koja se transportuje na sever iz tropskih delova okeana preko AMOC, kaže Ditlevsen, i tvrdi da "ako se ona hladi, to znači da AMOC slabi". Autori studije su zatim iz jednačine izuzeli uticaj zagrevanja za koje su odgovorni ljudi na temperaturu vode, kako bi razumeli kako se menjaju ove struje.

Pronašli su "rane znakove za uzbunu", kad je reč o kritičnim promenama AMOC, i na kraju su mogli "sa visokim stepenom verovatnoće" da zaključe da bi AMOC mogla da se ugasi već 2025. godine, ali i da će se to desiti najkasnije 2095. godine. Najverovatnije je da će se ovaj kolaps desiti negde između 2039. i 2070, kaže Ditlevsen.

"Zaista je zastrašujuće. Ovo nije nešto što biste olako stavili u papire", rekao je on, dodajući, da su "vrlo uvereni da je ovo siguran rezultat ", rekao je za CNN.

Iznenađujuće i alarmantno

De Menokal je rekao da su rezultati studije "i iznenađujući i alarmantni".

"Novo istraživanje pokazuje originalnu analizu koja se fokusira na to kad će se desiti prekid AMOC” kaže de Menokal. Predviđanje studije da će se kolaps dogoditi oko 2050. godine je "alarmantno rano, imajući u vidu globalni uticaj takvog događaja". Iako, on je dodao, zasad nema direktnih znakova da se AMOC urušava.

Izvor: EPA-EFE/JAVIER MARTIN

Stefan Ramstorf, profesor fizike okeana na Univerzitetu u Potsdamu u Nemačkoj, koji takođe nije bio uključen u istraživanje, rekao je da ono pomaže u jačanju prethodnih istraživanja.

"Još uvek postoji neznanje o tome gde je prekretnica AMOC-a, ali nova studija dodaje dokaze da je mnogo bliže nego što smo mislili pre samo nekoliko godina. Sadašnji naučni dokazi su da ne možemo čak ni isključiti da pređemo prekretnicu već u narednoj deceniji ili dve ", rekao je on za CNN.

U izveštaju se poziva na brze i efikasne mere kako bi se zagađivanje planete spustilo na nulu, da bi se smanjile globalne temperature i usporilo topljenje leda na Arktiku.

"Ključna stvar ovog izveštaja je ta da nemamo mnogo vremena da uradimo ovo. A ulog je upravo mnogo povećan” rekao je de Menokal.

(EURACTIV.rs)