Duboka okeanska voda na Antarktiku se zagreva i smanjuje, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po klimatske promene i okeanske ekosisteme, navodi se u izveštaju.

Ali u Vedelovom moru, duž severne obale Antarktika, ova vitalna vodena masa je u opadanju, zbog dugotrajnih promena vetrova i morskog leda, navodi se u studiji koju je u ponedeljak objavio "British Antarctic Survey" (BAS).

Naučnici su koristili podatke prikupljane decenijama koje su uzimali sa brodova i sa satelita kako bi procenili zapreminu, temperaturu i salinitet ovog dubokog dela Antarktičkog okeana.

„Neki od ovih delova su prvi put posećeni još 1989. godine, što ih čini jednim od najsveobuhvatnije uzorkovanih regiona u Vedelovom moru", rekao je Pol Abrahejmsen, fizički okeanograf U BAS-u.

Otkriveno je da se zapremina hladnih voda na dnu smanjila za više od 20% u poslednje tri decenije. Takođe, naučnici su otkrili da su se okeanske vode dublje od 2.000 metara zagrejale četiri puta brže od ostatka globalnog okeana.

„Ranije smo mislili da se promene u dubokom okeanu mogu dogoditi samo tokom vekova. Ali ova ključna zapažanja iz Vedelovog mora pokazuju da se promene u ponoru mogu desiti tokom samo nekoliko decenija", rekao je u saopštenju Alesandro Silvano sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji, koautor studije.

Razlog zašto se ove duboke vode smanjuju leži u promenama u formiranju morskog leda, koje su izazvane slabljenjem vetrova, pokazalo je istraživanje. Jači vetrovi imaju tendenciju da odgurnu led sa ledene police, što ostavlja delove vode otvorenim za stvaranje veće količine leda. Slabiji vetrovi su značili da su ovi praznine manje, usporavajući stvaranje morskog leda, navodi se u studiji.

Izvor: EPA-EFE/JAVIER MARTIN

Novi morski led je od vitalnog značaja za stvaranje veoma hladne, slane vode Vedelovog mora. Dok se voda zamrzava, ona izbacuje so, a kako je slana voda gušća, ona tone na dno okeana.

Promene u ovim dubokim vodama mogu imati dalekosežne posledice. Oni su vitalni deo globalne cirkulacije okeana, prenoseći zagađenje ugljenikom izazvano ljudskim aktivnostima u duboki okean gde ostaje vekovima, rekao je Silvano. Ako ova duboka cirkulacija oslabi, „dubinski okean može apsorbovati manje ugljenika, ograničavajući sposobnost okeana da ublaži globalno zagrevanje", rekao je Silvano za CNN.

Okeani su apsorbovali više od 90% svetskog viška toplote od 1970-ih i apsorbuju skoro trećinu zagađenja ugljenikom, za koje su odgovorni ljudi.

Ova hladna, gusta voda takođe ima vitalnu ulogu u snabdevanju kiseonikom dubokih okeanskih voda. Kako i da li se duboki ekosistemi mogu prilagoditi manjoj količini kiseonika "nije jasno", dodao je Silvano.

Holi Ejres, istraživačica na odeljenju za meteorologiju Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da je istraživanje BAS-a korak napred u našem znanju o dubokoj okeanskoj vodi na Antarktiku.

„Kombinovanje višedecenijskog posmatranja sa broda i satelitskih podataka veliki je skok u našem razumevanju procesa formiranja i može biti od pomoći u našem shvatanju kako će se voda na dnu Antarktika formirati u budućnosti", rekla je Ejres za CNN.

Dok su promene koje je studija identifikovala rezultat prirodne klimatske varijabilnosti, klimatske promene takođe utiču na duboke vode Antarktika.

U martovskoj studiji, naučnici su otkrili da otapanje leda razblažuje salinitet okeana i usporava cirkulaciju duboke okeanske vode na Antarktiku. Neuspeh da se ograniči zagađenje koje zagreva planetu moglo bi da dovede do kolapsa cirkulacije duboke okeanske vode, sa potencijalno razornim posledicama po klimu i morski život, navodi se u izveštaju.

Nova studija BAS-a je "rano upozorenje", rekao je za CNN Šendži Žu, okeanograf na BAS-u i glavni autor studije. „Tekuće promene u dubokom sloju vode na Antarktiku se već dešavaju i ne idu u pravcu koji želimo."

(EURACTIV.rs)