Ljudi su već uništili ogroman broj vrsta sa planete i mnoge druge su gurnuli na ivicu egzistencije. Neki naučnici kažu da ulazimo u „šesto masovno izumiranje", ovog puta podstaknuto delovanjem ljudi.
Globalni gubitak divljih životinja je „značajno alarmantniji" nego što se ranije mislilo, prema novoj studiji koja je otkrila da skoro polovina vrsta na planeti doživljava brzi pad populacije.
Ljudi su već uništili ogroman broj vrsta sa planete i mnoge druge su gurnuli na ivicu egzistencije. Neki naučnici kažu da ulazimo u „šesto masovno izumiranje", ovog puta podstaknuto delovanjem ljudi.
Glavni faktor je uništavanje divljih predela kako bi izgradile farme, gradovi, putevi, ali i klimatske promene su takođe važan pokretač opadanja broja vrsta i predviđa se da će imati sve gori uticaj, kako se svet zagreva.
Autori studije analizirali su više od 70.000 vrsta životinja širom sveta - uključujući sisare, ptice, gmizavce, vodozemce, ribe i insekte - kako bi utvrdili da li je njihova populacija rasla, smanjivala se ili je ostala stabilna tokom vremena.
Otkrili su da 48% ovih vrsta opada u veličini populacije, sa manje od 3% u porastu, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Biological Reviews.
Koautor studije Danijel Pinčeira-Donoso, sa Škole bioloških nauka na Kvins univerzitetu u Belfastu, rekao je da su njihovi nalazi „drastično upozorenje".
Izvor: EPA-EFE/HARISH TYAGI"Druge studije, zasnovane na znatno manjem broju vrsta, pokazale su da je tekuća "kriza izumiranja" ozbiljnija nego što se generalno smatra", rekao je za CNN. „Naši nalazi pružaju potpunu potvrdu toga na globalnom nivou."
Studija pruža „jasniju sliku" o razmerama globalne erozije biodiverziteta, dodao je on.
Decenijama je kriza izumiranja definisana "kategorijama očuvanja" - oznakama koje Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) dodeljuje svakoj vrsti koju procenjuju u datom trenutku, rekao je Pinčeira-Donoso.
Na osnovu te metode, na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta navedeno je da je oko 28% pod pretnjom izumiranja.
„Ono što naša studija pokazuje nije da li su vrste trenutno klasifikovane kao ugrožene ili ne, već da li se njihova populacija brzo i progresivno smanjuje ili ne", rekao je Pinčeira-Donoso. Opadajući trendovi u populaciji tokom vremena su preteča izumiranja.
Prema ovoj proceni, 33% vrsta koje su trenutno klasifikovane kao „neugrožene" na Crvenoj listi IUCN-a zapravo se kreće ka izumiranju.
Izvor: EPA-EFE/M.A.PUSHPA KUMARASvi sisari, ptice i insekti doživljavaju opadanje vrsta, ali su vodozemci generalno posebno teško pogođeni, navodi se u izveštaju, i suočavaju se sa mnoštvom pretnji, uključujući bolesti i klimatske promene. Ribe i gmizavci, čini se, imaju stabilnu populaciju.
Geografski, pad ima tendenciju da bude koncentrisan u tropskim predelima, navodi se u izveštaju. Jedan od razloga za to je taj što su „životinje u tropskom pojasu osetljivije na brze promene temperature životne sredine", rekao je Pinčeira-Donoso.
„Iako se slažemo sa brigom u vezi sa opadanjem vrsta koje ovaj rad izražava (pošto je u osnovi analiza podataka Crvene liste IUCN), mislimo da rezultati prenaduvaju situaciju", rekao je Kreg Hilton-Tejlor, šef jedinice IUCN za Crvenu listu.
Korišćenje podataka o populaciji u širokom spektru životinjskih grupa, uključujući one za koje nedostaju podaci, manje je robusna mera od kriterijuma IUCN-ove Crvene liste „koji posmatraju trendove vrsta u mnogo dužim vremenskim okvirima", rekao je za CNN.
Izvor: EPA-EFE/Jeffrey ArguedasMeđutim, Brendan Godli, profesor konzervacione biologije na Univerzitetu u Ekseteru, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da istraživanje nudi nove uvide u ove trendove.
„Ovo je izuzetno uticajna studija koja obuhvata svet i sve grupe kičmenjaka i insekte", rekao je Godli.
„Pažljivim kombinovanjem projekcija populacije, umesto ograničenih procena Crvene liste, naglašava se koliki je pritisak na divlje životinje pod ljudskim uticajem, kako je to globalno zastupljeno i među kojim životinjskim grupama", rekao je on.
Postoje pozitivne priče o životinjama koje su vraćene sa ivice izumiranja, rekao je, uključujući velike kitove i morske kornjače.
Ali, dodao je Godli, „svi bi trebalo da budemo veoma zabrinuti zbog ovih rezultata".
„Bez napretka u populacijama, vrstama, staništima i ekosistemima, ne možemo istrajati", rekao je on.
(EURACTIV.rs)