Povlačenje leda na Antarktiku je sve brže, a stručnjaci su upozorili da će klimatske promene i globalno zagrevanje možda dovesti do ozbiljnih posledica ako se taj trend nastavi.

Dokazi za ovu teoriju dolaze iz istraživanja koje je sprovedeno na morskom dnu oko Norveške. Utvrđeno je da su se hiljadama godina ranije, ploče leda podvlačile brzinom od više stotina metara na dan. Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".

Najbrže povlačenje glečera na Antarktiku podrazumeva pomeranje leda za 30 metara dnevno, ali ukoliko se bude ubrzalo, voda od otopljenog leda mogla bi da ima ozbiljan uticaj na nivo mora širom sveta.

Gubitak leda na Antarktiku, izazvan globalnim zagrevanjem, već je podigao nivo mora za jedan centimetar od devedesetih godina. Istraživači su utvrdili da je maksimalna brzina povlačenja leda na dnu mora kod Norveške bila čak 600 metara na dan.

Izvor: YouTube/National Geographic

"Mogli bismo opet da vidimo ovakav scenario, ukoliko nastavimo da planetu zagrevamo u gornjim granicama trenutnih predviđanja", rekla je dr Kristin Bačelor sa Univerziteta u Njukaslu.

"Zabrinjavajuća je činjenica da smo izračunali šta bi bilo potrebno da podstakne toliko povlačenje leda na Antarktiku, i dobili rezultate koji ukazuju da bismo slične pulseve dobili čak i pod trenutnim, osnovnim brzinama topljenja leda", dodala je ona.

Pre 20.000 godina, masivna severnoevropska ledena ploča se povlačila ogromnom brzinom. Za sobom je ostavila tragove kojih ima više od 7.600, u sedimentima morskog dna. Ove brazde su udaljene oko 25 metara jedna od druge, i visine su do 2,5 metara. Naučnici smatraju da su nastale povlačenjem i razbijanjem ledenih ploča.

Dnevno, ova ploča povlačila se brzinom između 55 i 610 metara dnevno. A najbrže povlačenje beleženo je na delovima morskog dna koje je najravnije. Slične brazde primećene su i na dnu mora oko Antarktika, ali primera ima manje. Norveška studija obuhvata veće područje i više podataka i daje jasniju sliku o brzini povlačenja leda u sve toplijoj klimi.

Izvor: YouTube/National Geographic

Danas, naučnici putem satelita prate zone okeana oko Antarktika, i utvrđuju gde se led podiže a gde spušta zbog plime. Najbrže je povlačenje na glečeru Poup na zapadu kontinenta, gde je izmereno pvlačenje od prosečnih 33 metara dnevno tokom tri i po meseca 2017. godine.

Poup nije najveći glečer Antarktika, naučnike više interesuju "giganti" kao što je Tvejts. Ovaj glečer je veličine Velike Britanije i ukoliko bi se istopio, podigao bi nivo mora širom sveta za pola metra.

Čak i brzo, ali relativno kratko topljenje i povlačenje leda moglo bi da ima vrlo ozbiljne posledice.

"Istražićemo geološku prošlost ovog područja kako bismo shvatili koji scenariji su mogući. Da, imamo satelite ali su njihovi podaci relativno ograničeni, jer sežu samo 40 godina u prošlost"; objasnio je profesor Džulijan Daudsvel.

(EURACTIV.rs)