Morski led na Antarktiku dostigao je rekordno nizak nivo po drugi put u poslednje dve godine, naučnici su zabrinuti da su dramatični padovi signal da klimatska kriza sada možda jasnije utiče na ovaj ogroman, složen i izolovan region.
Morski led koji okružuje Antarktik pao je na samo 737.000 kvadratnih milja 13. februara, prema Nacionalnom centru podataka o snegu i ledu, ili NSIDC, ispod prethodnog rekorda od 741.000 kvadratnih milja koji je postavljen. 25. februara prošle godine, piše CNN.
Morski led bi još mogao da se smanji, upozoravaju stručnjaci.
Poslednje dve godine nivo morskog leda pao je ispod 2 miliona kvadratnih kilometara otkako su sateliti počeli da ga prate 1978.godine.
"To nije samo jedva rekordno nizak. On je u veoma strmom silaznom trendu '", rekao je Ted Scambos, glaciolog sa Univerziteta Kolorado.
Za razliku od Arktika, gde je stopa gubitka morskog leda pratila prilično doslednu putanju naniže kako se klimatske promene ubrzavaju, obim antarktičkog morskog leda se pomerao gore-dole, što otežava otkrivanje kako kontinent i okolni okean reaguju na promene globalnog zagrevanja. Dok je Arktik okean okružen kontinentima, Antarktik je kontinent okružen okeanom . To znači da njegov morski led može rasti prema van, neograničen kopnom. Antarktički led ima tendenciju da bude tanji od arktičkog leda, sa većim visinama zimi i strmijim padom tokom leta.
Klimatski modeli predviđali su opadanje morskog leda na Antarktiku koji je bio sličan arktičkom, ali se donedavno region ponašao potpuno drugačije nego što su ti modeli predviđali.
Postigao je rekordnu veličinu zimskog morskog leda 2014. godine kada je dostigao 7,76 miliona kvadratnih milja, što izgleda podržava ideju da bi Antarktik mogao biti relativno izolovan od globalnog zagrevanja. Ali 2016. nešto se promenilo. Naučnici su primetili strm opadajući trend.
U početku, neki su to pripisali uobičajenoj varijabilnosti ovog izuzetno složenog kontinenta, ali nakon dva uzastopna rekorda na niskom moru, naučnici su postali zabrinuti.
„Pitanje je da li su klimatske promene dostigle Antarktik? Da li je ovo početak kraja? Da li će morski led zauvek nestati u narednim godinama tokom leta?" Ova zabrinjavajuća pitanja postavio je Kristijan Has, šef Odseka za istraživanje fizike morskog leda na Institutu Alfred Vegener u Nemačkoj.
Nekoliko faktora može uticati na to zašto je morski led tako nizak, uključujući vetrove, okeanske struje i okeansku toplotu. Temperature vazduha bile su više nego obično u delovima Antarktika, oko 1,5 stepeni Celzijusa iznad dugogodišnjeg proseka.
Još jedno važno razmatranje je pojas zapadnih vetrova koji kruže oko Antarktika, poznat kao južni prstenast način. Ovi vetrovi, koji mogu da povećaju topljenje morskog leda, bili su jači nego obično, navodi NSIDC, i dodali su vremenskim uslovima koji pumpaju topli vazduh u region.
Snaga vetrova je delimično povezana sa povećanjem zagađenja koje zagreva planete, kao i sa rupom u ozonskom omotaču iznad kontinenta.
Postoje i sugestije da se morski led možda topi zbog toplote zarobljene neposredno ispod površine okeana, rekao je Scambos. Toplota se meša u gornji sloj vode oko Antarktika, dodao je on.
Ako se ta teorija održi i povezana je sa opštim zagrevanjem okeana, „onda to ima velike implikacije na stabilnost antarktičkog ledenog pokrivača". Nestanak morskog leda može imati kaskadne efekte na Antarktiku i šire.
Iako ne utiče direktno na nivo mora, gubitak ivice morskog leda oko Antarktika, ostavlja obalne ledene pokrivače i glečere izložene talasima i toplim okeanskim vodama, čineći ih mnogo ranjivijim na topljenje i razbijanje.
Izmenjen antarktički pejzaž mogao bi da ima značajan uticaj na divlji svet, od mikroorganizama i algi koje podržavaju lanac ishrane, hranu za kril koji, zauzvrat, hrani mnoge kitove u region, do pingvina i foka koji se oslanjaju na morski led za hranjenje i odmor.
Antarktičko poluostrvo, vretenasti lanac ledenih planina koji se strši sa zapadne strane kontinenta poput palca koji pokazuje ka Južnoj Americi, jedno je od mesta sa najbržim zagrevanjem na južnoj hemisferi.
Karlos Mofat, okeanograf sa Univerziteta Delaver, koji se upravo vratio sa istraživačkog putovanja na Antarktičko poluostrvo, rekao je da se niski led u moru i veoma topla temperatura okeana „dramatično razlikuju od onoga što je primećeno poslednjih nekoliko decenija."
Mofat, svakog svakog leta posećuje region u okviru Palmerovog dugoročnog ekološkog istraživanja
„Ovogodišnji uslovi su u pozadini dugoročnih promena u ovom regionu Antarktika.
Prošle godine, naučnici su rekli da je ogromni glečer Thvaites na Zapadnom Antarktiku, poznat kao „Glečer Sudnjeg dana", „visio za nokte" dok se planeta zagreva. Naučnici su procenili da bi globalni porast nivoa mora mogao da se poveća za oko 10 stopa ako se Thvaites potpuno sruši, razarajući priobalne zajednice širom sveta.
Prerano je reći da li je rekordno smanjenje morskog leda nova normala ili će se vratiti, a Antarktik je poznat po svojim značajnim promenama.
„Još uvek pratimo ovu iznenadnu promenu. Svakako da su poslednjih nekoliko godina bile dramatičan znak uzvika za trend koji se tek razvijao nakon 2016", kaže Mofat.
Naučnicima će biti potrebno još najmanje pet godina posmatranja, ocenio je on.
„Čini se kao da se nešto promenilo na Antarktiku i da su stvari prilično dramatične", zaključio je Mofat.
(EURACTIV.rs)
