Na Antarktiku je nestao led površine čitave Argentine, a sada naučnici pokušavaju da utvrde šta se tačno dogodilo. Jedan od njih upozorava da bi ovakva situacija "mogla da potraje zauvek".

Svake godine, led na Antarktiku pada na najniži nivo krajem februara, tokom letnjeg perioda kontinenta. Potom se polako vraća u normalu tokom zime. Ali ove godine, naučnici su primetili nešto drugo.

Morski led nije se vratio ni blizu očekivanog nivoa, i zapravo je na najnižem nivou za ovo doba godine otkad postoji merenje, što je poslednjih 45 godina. Led je ispod prethodnog rekorda postavljenog 2022. godine, i nedostaje mu čak 1,6 kvadratnih kilometara.

Sredinom jula, led na Antarktiku bio je 2,6 miliona kvadratnih kilometara ispod proseka postavljenog od 1981. do 2010. godine. Poređenja radi, to je površina čitave Argentine, ili sedam američkih država - Teksasa, Kalifornije, Novog Meksika, Arizone, Nevade, Jute i Kolorada, zajedno.

Naučnici navode da je ovakav događaj toliko neočekivan, da se može nazvati potpuno izuzetnim, redak je do te mere da se dešava jednom u milionima godina.

"Ali, korišćenje ovakvih termina nije baš od pomoći situaciji. Igra se promenila, i ne treba da posmatramo kako je sistem nekada izgledao, pošto više ne izgleda isto", rekao je naučnik Ted Skambos sa Univerziteta u Koloradu, koji proučava glečere.

Izvor: EPA-EFE/JAVIER MARTIN

Naučnici sada pokušavaju da utvrde šta se dogodilo, i zašto. Antarktik je kompleksan i udaljen kontinent, za razliku od Arktika, gde je morski led u konstantnom opadanju. Morski led Antarktika poslednjih decenija osciluje između rekordno velike, i rekordno male površine, što značajno otežava proces razumevanja njegovog odgovora na klimatske promene.

Od 2016. godine, naučnici primećuju oštar trend opadanja. Prirodna varijabilnost klime utiče na morski led, ali klimatske promene izazivaju njegov nestanak.

"Sistem Antarktika uvek je bio visoko varijabilan. Ali ovaj nivo promenljivosti je radikalan, promenio se u poslednjih dve godine, ali posebno ove godine u poređenju sa prethodnih 45", rekao je Skambos za "Si-En-En".

Više faktora doprinosi nestanku morskoj leda. Jačina vetrova, na koju utiču klimatske promene, kao i zagrevanje okolne vode.

Moguće je da će posledice biti dugoročne, upozorio je Skambos i rekao da možda nećemo videti kako se Antarktik oporavlja na način koji je bio uobičajen pre petnaestak godina.

"Možda će to trajati dugi vremenski period, a možda zauvek", rekao je on.

Nisu, međutim, svi naučnici toliki pesimisti. Džulijen Strov iz Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu navodi da je moguće da je u pitanju visoka varijabilnost leda, a ne "nova realnost".

Izvor: EPA-EFE/JAVIER MARTIN

Morski led igra vitalnu ulogu u odvijanju procesa naše planete. Njegov nestanak izlaže obalne ledene ploče i glečere uticaju tople vode, što dovodi do njihovog urušavanja. Životinjske vrste kao što su kitovi, pingvini i foke oslanjaju se na morski led kako bi se odmarale i hranile.

Led na Antarktiku važan je i za održavanje temperature planete. Kada se topi, reflektuje solarnu energiju nazad u svemir, a potom otkriva mračne vode okeana ispod sebe koje apsorbuju energiju.

Prošle godine su naučnici upozorili da glečer Tvejts, poznat i kao "glečer Sudnjeg dana", visi o koncu zbog globalnog zagrevanja. Ako bi se urušio, podigao bi globalni nivo mora i uništio priobalne zajednice širom planete.

Skambos je ponovio da su u pitanju alarmantni signali.

"Pre sedam godina, morski led na Antarktiku pretrpeo je prvi veći udarac. Otada, na niskom je nivou i jasno je da se desilo nešto veliko. Planeta se prvi put ponaša ovako nakon 45 godina", zaključio je on.

(EURACTIV.rs)