Ovi regioni su posebno ranjivi zbog brzorastuće populacije i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zalihama energije, što potkopava njihovu otpornost na ekstremne temperature.
Opasni, rekordni toplotni talasi će se povećavati kako se klimatska kriza zaoštrava, a posebno će biti razorni u zemljama i regionima koji su najmanje spremni za njih, prema novoj studiji.
Naučnici su analizirali skupove podataka o temperaturi koji obuhvataju period duži od 60 godina, kao i klimatske modele, kako bi izračunali verovatnoću pojave ekstremnih toplota bez presedana - i gde bi se to moglo dogoditi.
Oni su identifikovali Avganistan, Papuu Novu Gvineju i Centralnu Ameriku - uključujući Gvatemalu, Honduras i Nikaragvu - kao "vruće tačke" za visokorizične toplotne talase.
Ovi regioni su posebno ranjivi zbog brzorastuće populacije i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zalihama energije, što potkopava njihovu otpornost na ekstremne temperature, navodi se u izveštaju objavljenom u utorak u časopisu Nature Communications.
„Postoje dokazi da te regione možda čeka veliki toplotni talas i da ne bi bili spremni za to", rekao je Dan Mičel, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Bristolu u Velikoj Britaniji i jedan od autora studije.
Pretnja sa kojom se suočava Avganistan je posebno opasna, rekao je Mičel za CNN. Ne samo da postoji veliki potencijal za rekordno ekstremne vrućine, već će uticaji biti pojačani ogromnim poteškoćama sa kojima se zemlja već suočava, rekao je on.
Avganistan se bori sa teškim socijalnim i ekonomskim problemima. Takođe ima rastuću populaciju koja je sve više izložena problemima ograničenih resursa, navodi se u izveštaju.
„Kada se konačno pojavi zaista ekstreman toplotni talas, tada će odmah biti mnogo problema", rekao je Mičel.
Toplotni talasi imaju širok negativan uticaj. Oni smanjuju kvalitet vazduha, pogoršavaju sušu, povećavaju rizik od šumskih požara i mogu dovesti do kvara infrastrukture.
Takođe, uzimaju težak danak po ljudsko zdravlje, a ekstremne vrućine su među najsmrtonosnijim prirodnim katastrofama. Toplotni udar ili toplotna iscrpljenost mogu izazvati širok spektar opasnih simptoma, uključujući glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i gubitak svesti, između ostalog. To je najteža bolest povezana sa toplotom, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, uzrokujući da telesna temperatura naglo poraste za nekoliko minuta i može dovesti do trajnog invaliditeta ili smrti.
U nekoliko regiona ove godine su već zabeležene previsoke temperature. U martu su se delovi Argentine borili sa temperaturama do 10 stepeni Celzijusa iznad uobičajenih, dok su rekordi visokih temperatura oboreni u velikim delovima Azije u aprilu.
„Toplotni talasi i druge ekstremne vremenske prilike će postati samo intenzivniji kako svet nastavi da sagoreva fosilna goriva", rekla je Friderike Oto, klimatolog sa Instituta za klimatske promene Grantam na Imperijal koledžu u Londonu.
Nigde nije bezbedno, navodi se u izveštaju, koji je otkrio da su se „statistički neuverljivi" toplotni talasi - oni koji su znatno prevazišli istorijsku normu - desili između 1959. i 2021. godine u oko 30% regiona koji su posmatrani. To uključuje toplotni talas na severozapadu Pacifika 2021. godine, gde rekordi visoke temperature ne samo da su oboreni, već su doveli do smrti stotine ljudi.
U Litonu, u Britanskoj Kolumbiji, temperature su dostigle vrhunac od skoro 50 stepeni Celzijusa u junu 2021. godine, čime je prethodni rekord oboren za skoro 5 stepeni. Samo nekoliko dana kasnije selo je skoro potpuno uništeno u požaru.
Delovi Kine, uključujući Peking, i evropske zemlje, kao što su Nemačka i Belgija, takođe se suočavaju sa visokim rizikom, navodi se u izveštaju.
Na milione ljudi koji žive u ovim gusto naseljenim regionima mogli bi biti teško pogođeni toplotnim talasima, čak i ako je veća verovatnoća da će ove zemlje imati resurse za ublažavanje nekih od najgorih uticaja.
Izveštaj poziva vlade širom sveta da se pripreme za periode tokom kojih će daleko biti prevaziđene trenutne rekordne temperature, postavljanjem centara za hlađenje i smanjenjem radnog vremena za one koji rade napolju.
Postoje mnoge politike koje vlade mogu primeniti da bi spasile živote, rekla je Oto, uključujući „pripremu planova za upravljanje toplotnim talasima, obezbeđivanje i testiranje primene tih planova, informisanje javnosti o predstojećim toplotnim talasima i zaštitu ljudi koji su osetljivi na uticaj toplotnih talasa."
Toplotni talasi bez presedana postaju sve verovatniji kako svet nastavlja da sagoreva fosilna goriva, rekao je Lukas Vargas Zepetelo, naučni saradnik na Univerzitetu Harvard, čije je istraživanje iz 2022. pokazalo da će se opasni nivoi toplote širom sveta najmanje utrostručiti do kraja veka.
„Po definiciji, ne znamo šta bi se moglo dogoditi ako je velika populacija izložena neviđenom stresu od toplote i vlage", rekao je Vargas Zepetelo za CNN, „ali toplotni talasi u poslednjih nekoliko decenija već su bili izuzetno smrtonosni i postoji ozbiljan razlog za zabrinutost za budućnost."
(EURACTIV.rs)