Topliji okeani mogu uništiti morski život, dovesti do ekstremnijih vremenskih prilika i podići nivo mora. Takođe su manje efikasni u apsorpciji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i zagrevaju planetu.

Stručnjaci veruju da će jak prirodni fenomen El Ninjo - koji zagreva okean - takođe nastupiti tokom narednih meseci.

Topliji okeani mogu uništiti morski život, dovesti do ekstremnijih vremenskih prilika i podići nivo mora. Takođe su manje efikasni u apsorpciji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i zagrevaju planetu.

Važna nova studija, objavljena prošle nedelje, iznosi zabrinjavajuće podatke. Tokom proteklih 15 godina, Zemlja je akumulirala skoro isto toliko toplote kao u prethodnih 45 godina, pri čemu je većina dodatne energije otišla u okeane. Ovo ima posledice u realnom svetu - ne samo da je ukupna temperatura okeana u aprilu ove godine dostigla novi rekord, već je u nekim regionima razlika u odnosu na prethodnu dugoročnu bila ogromna.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

U martu, temperatura površine mora na istočnoj obali Severne Amerike bila je za čak 13,8 stepeni viša od proseka za period 1981-2011.

„Još nije dovoljno dobro utvrđeno zašto se dešavaju tako brze i tako ogromne promene", rekla je Karina fon Šukman, vodeći autor nove studije i okeanograf u istraživačkoj grupi Mercator Ocean International i dodala: „Udvostručili smo toplotu u klimatskom sistemu u poslednjih 15 godina, ne želim da kažem da je ovo klimatska promena, ili prirodna varijabilnost ili kombinacija ova dva faktora, još ne znamo. Ali vidimo ovu promenu."

Interesantno je da je jedan faktor koji bi mogao da utiče na nivo toplote okeana - smanjenje zagađenja sa brodova. Međunarodna pomorska organizacija je 2020. godine donela propis za smanjenje sadržaja sumpora u gorivu koje sagorevaju brodovi. Ovo je imalo brzi uticaj, smanjujući količinu čestica aerosoli ispuštenih u atmosferu. Ali aerosoli koje zagađuju vazduh takođe pomažu da se toplota reflektuje nazad u svemir - njihovo uklanjanje je možda prouzrokovalo zagrevanje vode.

Koji su uticaji zagrevanja okeana?

Prosečna površinska temperatura svetskog okeana porasla je za oko 0,9°C u poređenju sa predindustrijskim nivoima, a za 0,6°C je porasla samo u poslednjih 40 godina.

Ovo je manje od povećanja temperature vazduha iznad kopna, koja je porasla za više od 1,5°C u poređenju sa predindustrijskim vremenom. To je zato što je za zagrevanje vode potrebno mnogo više energije, nego za zagrevanje kopna i zato što okeani apsorbuju toplotu daleko ispod svoje površine.

Izvor: NIC BOTHMA/EPA

Čak i ovo naizgled malo prosečno povećanje ima značajne posledice:

- nestanak vrsta: češći i intenzivniji morski toplotni talasi dovode do masovne smrtnosti morskog sveta. Ovo je posebno štetno za koralne grebene.
- ekstremnije vremenske prilike: povećana toplota na površini okeana znači da uragani i cikloni mogu pokupiti više energije. Time postaju intenzivniji i dugotrajniji.
- porast nivoa mora: toplije vode zauzimaju više prostora - što je poznato kao termička ekspanzija - i mogu u velikoj meri da ubrzaju otapanje glečera sa Grenlanda i Antarktika koji se ulivaju u okeane. Ovo podiže globalni nivo mora, povećavajući rizik od obalnih poplava.
- manja sposobnost apsorpcije CO2: okeani trenutno apsorbuju oko četvrtinu emisije gasova sa efektom staklene bašte. Toplije vode imaju manju sposobnost da apsorbuju CO2. Ako okeani u budućnosti budu uzimali manje CO2, više bi se akumuliralo u atmosferi - dodatno zagrevajući vazduh i okeane.

Još jedan važan faktor koji zabrinjava naučnike je vremenski fenomen poznat kao El Ninjo - južna oscilacija. U protekle tri godine ovaj prirodni fenomen bio je u hladnijoj fazi zvanoj La Ninja i pomogao je da se globalne temperature drže pod kontrolom. Ali istraživači sada veruju da se formira snažan El Ninjo koji će imati značajan uticaj na svet.

„Model koji je projektovao australijski biro zaista ide u prilog snažnom El Ninju", rekao je Hju Mekdauel iz australijskog Biroa za meteorologiju. Mekdauel je upozorio da su predviđanja u ovom trenutku godine manje pouzdana. Drugi istraživači su optimističniji.

Obalski El Ninjo se već razvio kod Perua i Ekvadora i stručnjaci veruju da će uslediti potpuno formirani fenomen koji će uticati na globalne temperature.

Izvor: EPA-EFE/DEAN LEWINS

„Ako se pojavi novi El Ninjo, verovatno ćemo imati dodatno globalno zagrevanje od 0,2-0,25°C", rekao je dr Džozef Ludešer sa Potsdamskog instituta za istraživanje klime i dodao: „Uticaj na temperaturu se oseti nekoliko meseci nakon vrhunca bilo kog El Ninja, pa će zato 2024. biti verovatno najtoplija godina od kada se mere temperaturu."

El Ninjo će verovatno poremetiti vremenske prilike širom sveta, oslabiti monsun i izazvati nove požare u Australiji. Ali veće brige tiču se toga da kako se okeani više zagrevaju, vode će možda biti manje sposobne da sačuvaju višak energije. I postoji zabrinutost da toplota u okeanima neće ostati tamo.
Neka istraživanja su pokazala da se svet zagreva na preskoke, sa malo promena tokom godina, a zatim dolazi do iznenadnih skokova naviše, što je blisko povezano sa razvojem El Ninja.

Ima nade, smatra Karina fon Šukman. Temperature bi mogle ponovo da se spuste nakon što se El Ninjo smiri.
„Još uvek imamo prostora za delovanje i to bi trebalo da iskoristimo da smanjimo posledice", rekla je ona za BBC News.

(EURACTIV.rs)