Odgovor energetske politike EU na rusku invaziju na Ukrajinu sada je učinio ubrzanu ekspanziju energije vetra glavnim prioritetom za evropsku bezbednost, geopolitičke interese i stratešku autonomiju.

Evropska unija želi više obnovljivih izvora energije. Evropski kreatori politike uvek su bili jasni u vezi sa ključnom ulogom energije vetra u ostvarivanju klimatskih i bezbednosnih ciljeva Evrope. Ono što je novo je da je REPowerEU, odgovor energetske politike EU na rusku invaziju na Ukrajinu, sada učinio ubrzanu ekspanziju energije vetra glavnim prioritetom za evropsku bezbednost, geopolitičke interese i stratešku autonomiju.

Džajls Dikson je izvršni direktor kompanije WindEurope

Preterano oslanjanje Evrope na uvoz nafte i gasa učinilo nas je ranjivim na Putinovo političko manevrisanje. Sa REPowerEU političari su se probudili sa spoznajom da će samo domaća energija dati Evropi kontrolu nad njenom energetskom bezbednošću i garantovati pristupačne cene električne energije za njene građane i preduzeća. Promenjena geopolitička situacija nakon ruske invazije na Ukrajinu i prošlogodišnje energetske krize samo su povećale hitnost da energija vetra postane okosnica novog energetskog sistema Evrope.

Vetar već proizvodi 17% ukupne električne energije koja se danas troši u Evropi. To će biti evropski izvor električne energije broj jedan pre kraja ove decenije. Danas EU ima nešto više od 200 GW energije vetra. Evropska komisija želi da ovo poraste na 1.300 GW do 2050. godine.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANE MAHE / POOL MAXPPP OUT

Ali u ovom prelomnom trenutku, evropska industrija vetra suočava se sa sopstvenom krizom. Kombinacija visokih ulaznih troškova, teškog lanca snabdevanja i nekoordinisanih tržišnih intervencija širom Evrope - sve je to dalo svoj danak. Evropski proizvođači turbina su se borili da ostvare profit u 2022. Narudžbine turbina su značajno smanjene, a ulaganja u nove vetroparkove su smanjena za skoro 60% na godišnjem nivou. A EU još uvek postavlja samo polovinu novih kapaciteta vetra koji su joj potrebni da bi dostigla svoje ciljeve za obnovljive izvore energije.

Evropski kreatori politike su odlučni da stvari ponovo krenu, a REPowerEU je već doneo značajna poboljšanja. Ali sada je vreme da se ozbiljno pozabavimo ekspanzijom energije vetra u Evropi.

Vreme je da se ubrza izdavanje dozvola. Izdavanje dozvola je istorijski bilo najveće usko grlo za izgradnju vetra. 80 GW kapaciteta energije vetra trenutno je zaglavljeno u procedurama za izdavanje dozvola širom Evrope. Birokratska pravila, nedovoljno osoblja za izdavanje dozvola i dugotrajne pravne žalbe koče nove projekte.

REPowerEU je počeo da se bavi ovim pitanjem. Po prvi put, EU je u revidiranoj Direktivi o obnovljivoj energiji prepoznala obnovljive izvore energije kao pitanje od najvećeg javnog interesa. EU je takođe pozvala na zaštitu populacija vrsta i postavila stroge rokove za izdavanje dozvola. Sada je na državama članicama da sprovedu ova nova pravila u delo - da poprave preterano složene nacionalne procese izdavanja dozvola i da dobiju odobrenje za više projekata u vezi sa energijom vetra.

Vreme je da se poveća lanac snabdevanja. Ovo uključuje sve njegove aspekte - od proizvodnje i instalacije do logistike, održavanja i popravke. Danas 300.000 ljudi radi u više od 250 fabrika u lancu snabdevanja energijom vetra u Evropi. Ali loše sprovođenje ideja, rastući troškovi za robu i međunarodna isporuka i inflacija su uzeli danak u lancu snabdevanja. Teško je ostvariti profit u najgorem vremenu - baš kada su potrebna ogromna ulaganja da bi se povećali evropski kapaciteti za proizvodnju energije vetra u skladu sa novim REPowerEU ciljevima.

Izvor: OLIVIER HOSLET/EPA

Evropska unija je shvatila da je situacija ozbiljna. Nedavno predstavljeni zeleni industrijski plan EU ima za cilj da ojača evropsku proizvodnu bazu čiste energije i poveća njen kapacitet za nabavku kritičnih sirovina. Ali ovaj plan ne ispunjava ono što je potrebno. Ono što je najvažnije, ne obezbeđuje adekvatna finansijska sredstva za investicije u optimizovane i nove fabrike u Evropi, nove mrežne veze, luke i plovila za vetar i dovoljno kvalifikovanu radnu snagu. EU mora hitno da navede kako planira da finansira ove ključne investicije.

Vreme je za više zelenih elektrona. Evropski energetski sektor stabilno napreduje ka nultim emisijama ugljenika. Kako sada stoji, električna energija čini samo oko 25% ukupne energije koju koristimo u Evropi. Ostalo su fosilna goriva koja koristimo za grejanje kotlova u našim kućama i za gorivo naših automobila. Direktna elektrifikacija je najefikasniji način za dekarbonizaciju industrije i domaćinstava. EU želi da koristimo 75% električne energije do 2050. Tehnologija je tu i može se brzo proširiti.

EU je prihvatila ovaj izazov u svojoj reviziji dizajna tržišta električne energije EU - koja je eliminisala beskorisna ograničenja prihoda i podstakla veću upotrebu korporativnih ugovora o kupovini električne energije. Bez jasnih i doslednih investicionih signala, investitori neće angažovati neophodna sredstva i okrenuti se tržištima sa boljim uslovima ulaganja za obnovljive izvore energije, kao što su SAD i Australija.

Vreme je da se izgradi mreža koja odgovara budućnosti. Iz godine u godinu koristimo više vetra nego ikada ranije. Ali ta energija nema gde da ide ako nemamo mrežnu infrastrukturu da je isporučimo. Evropa treba da udvostruči trenutnu stopu godišnjih investicija u mrežu. I treba da poveća kapacitet interkonektora - i na kopnu i na moru.

Izvor: Hannibal Hanschke/EPA

Pored mreža, Evropa treba da uloži 8,5 milijardi evra do 2030. godine kako bi unapredila svoju lučku infrastrukturu i bila spremna za predstojeću ekspanziju vetra na moru. Evropska unija mora da obezbedi da TEN-T regulativa priznaje stratešku vrednost luka za vetar na moru u planiranju šire transportne mreže u Evropi.

Mnogo je razloga da budemo optimisti u pogledu budućnosti energije vetra u Evropi. Danas je energija vetra među najjeftinijim oblicima proizvodnje električne energije u Evropi. Zemlje sada sarađuju na prekograničnim priobalnim projektima u vezi sa energijom vetra. Sektor već zapošljava stotine hiljada ljudi širom kontinenta, a ovaj broj će verovatno rasti kako se industrija širi. Ali sada je vreme za akciju ako Evropa želi da ispuni svoje REPowerEU ciljeve i osigura da evropski proizvođači ostanu globalni tehnološki lideri.

Beleška:
Sledeće nedelje energija vetra biće posebno u centru pažnje sa dva ključna događaja. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i devet šefova vlada sastaće se 24. aprila u Ostendeu (Belgija) na drugom samitu Severnog mora. Evropska industrija vetra će se okupiti u Kopenhagenu od 25. do 27. aprila na godišnjem događaju WindEurope 2023. Očekuje se da će događaj okupiti više od 500 kompanija izlagača i više od 10.000 učesnika, uključujući evropsku komesarku za energetiku Kadri Simson, izvršnog direktora Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatiha Birola, nacionalnr ministre energetike, nevladine organizacije i akademsku zajednicu. Euractiv je zvanični medijski partner događaja WindEurope 2023.

(EURACTIV.rs)