Nemačka će 15. aprila zatvoriti svoje poslednje preostale nuklearne elektrane, označavajući kraj više od 60-godišnjeg pohoda zemlje na nuklearnu energiju i dugogodišnju eru francusko-nemačke saradnje
Godine 1961. prva probna nemačka nuklearna elektrana po imenu Kal, počela je da isporučuje struju. Posle toga su usledile godine brze ekspanzije, ali se razvila sveobuhvatna kontrakultura, koja je kulminirala osnivanjem nemačke Zelene partije.
Nuklearna katastrofa u Fukušimi 2011. bila je pogubna za nuklearnu energiju u Nemačkoj, jer su usledile najveće antinuklearne demonstracije ikada, tokom kojih se okupilo oko 250.000 ljudi. Nemačka vlada na čelu sa konzervativnom kancelarkom Angelom Merkel objavila je 30. maja plan da zatvori sve nuklearne reaktore do 2022. godine.
15. aprila biće ugašena poslednja tri preostala reaktora. „Nuklearne elektrane će sada pre ili kasnije biti demontirane", rekao je vicekancelar Robert Habek za RND 9. aprila.
Mesecima su elektrane radile u hitnom režimu, a evropska energetska kriza je odložila njihovo planirano gašenje sa kraja 2022. za nekoliko meseci kasnije.
Poslednji nemački nuklearni reaktori davali su 70 gigavat-sati dnevno, pokrivajući oko 3 do 7% nemačke potražnje za električnom energijom u zavisnosti od doba dana.
Nuklearna energija je dugo bila tema koja podstiče javnu debatu u Nemačkoj, izazivajući kritike i liberala i konzervativaca, dok su "zeleni" političari bili naklonjeni njenom postepenom ukidanju.
Izvor: RONALD WITTEK/EPA„Postepeno ukidanje nuklearne energije je pre svega konačni ulazak u bezbedno i niskorizično, pristupačno i čisto snabdevanje energijom - u doba obnovljivih izvora energije", rekla je liderka Zelene stranke za dpa.
Liberali insistiraju da je nuklearna energija potrebna da bi se obezbedilo dovoljno energije.
„S moje tačke gledišta, nastavak rada nuklearnih elektrana je neophodan za energetsku sigurnost i eliminaciju energije na ugalj", rekao je Bidžan Džir-Saraj, generalni sekretar Stranke slobodnih demokrata (FDP).
Socijaldemokrate, treća stranka u nemačkoj vladi, odbacuju ovaj argument.
„Naše snabdevanje energijom u Nemačkoj je stabilno, naravno i posle 15. aprila. Oni koji kažu drugačije čine to isključivo da bi izazivali javno mnjenje i strah među stanovništvom", rekao je portparol SPD za energetsku politiku Jakob Blankenburg za Welt.
Konzervativci se pitaju o uticaju zatvaranja elektrane na klimu.
„Rastavljanje nuklearnih elektrana je crni dan za zaštitu klime u Nemačkoj", rekao je Jens Špan, portparol opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) desnog centra i bivši ministar zdravlja.
Izvor: Filip Singer/EPAPosmatrači naglašavaju da je vlada na čelu sa CDU na kraju donela odluku o njihovom zatvaranju i da je sama stranka izašla na izbore 2021. insistirajući da budu ugašene prema planu.
Nemačka javnost je podeljena, iako je nuklearna energija poslednjih godina dobila na značaju zbog energetske krize. Prema nedavnom istraživanju, 52% Nemaca se zalaže za produženje rada nuklearnih elektrana, dok 37% odbacuje tu ideju.
Ali odbacivanje nuklearne energije u Nemačkoj takođe je uticalo na odnose u srcu Evrope, francusko-nemačkog dvojca.
Povlačenje u istom pravcu
Godine 2021. treći reaktor finske nuklearne elektrane Olkiluoto počeo je da isporučuje struju - slično kao što je nemački Kal uradio pre 60 godina.
To je bio rezultat francusko-nemačkih napora. Tip reaktora, voda pod pritiskom, poznat kao EPR, zajednički su projektovale francuske i nemačke kompanije.
Njihova saradnja počela je u vreme kada nuklearna energija u Nemačkoj još nije bila apsolutno nepoželjna. Devedesetih godina prošlog veka, ministarstvo za istraživanje nedavno ujedinjene zemlje je držala liberalna FDP koja je bila naklonjena nuklearnoj energiji.
Tada su dve zemlje zajedno počele da rade na nuklearnom projektu. Francuski energetski gigant EDF i nemačke kompanije započele su 1991. godine zajedničku saradnju. Ubrzo nakon toga, Pariz i Berlin su pokušali da stvore usaglašenu definiciju EPR reaktora koji je trebalo da smanji uticaje mogućeg najgoreg scenarija tako što će biti mnogo bezbedniji.
Ovaj saradnja kulminirala je početkom izgradnje elektrane u Olkiluotou u Finskoj. Od 1.600 kompanija sa kojima je sklopljen ugovor u vezi sa reaktorima, više od polovine su bile nemačke.
Međutim, saradnje je od tada oslabila, posebno zbog odluke Nemačke da ubrza prestanak korišćenja nuklearne energije nakon katastrofe u Fukušimi, koju su sproveli SPD i Zeleni. Francuzi su uvereni da Brisel, verovatno pod uticajem Berlina, zagovara antinuklearnu politiku.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer odbacio je kritike iz Nemačke i istakao poštovanje suverenih odluka svake zemlje u pogledu njihovog energetskog izbora. On je takođe pozvao na međusobno poštovanje, navodeći da očekuje da Nemačka neće kritikovati izbor Francuske u vezi sa nuklearnom energijom, jer Francuska povećava svoje nuklearne ambicije.
U Nemačkoj, neki nazivaju francuske nuklearne elektrane „reaktorima za smeće", što je izraz koji francuski ministar Le Mer odbacuje, objašnjavajući da su popravke rešavale tehničke poteškoće u prošlosti.
Različiti stavovi o nuklearnoj energiji između Francuske i Nemačke stvorili su tenzije u njihovim bilateralnim odnosima, pri čemu se svaka zemlja zalaže za svoju energetsku politiku.
(EURACTIV.rs)