Potpisivanjem deklaracije jedanaest zemalja EU se obavezalo da će „tešnje sarađivati“ u celom lancu nuklearnog snabdevanja. One će raditi na promovisanju „zajedničkih industrijskih projekata“ kao i na novim tehnologijama.
„Nuklearna energija je jedan od mnogih alata za postizanje naših klimatskih ciljeva, za proizvodnju električne energije u osnovnom opterećenju i za sigurnost snabdevanja", navodi se u deklaraciji koja je potpisana na marginama sastanka ministara energetike EU koji je organizovala Švedska, sadašnji nosilac šestomesečnog rotirajućeg predsedavanja EU.
Agnes-Pannier Runacher, francuska ministarka za tranziciju energetike, koja je inicirala sastanak, rekla je da je cilj alijanse „strukturiranje saradnje u celom nuklearnom lancu vrednosti". Ona je dodala da bi Evropi trebalo obezbediti „sva sredstva za postizanje neutralnosti ugljenika do 2050. godine.
Među jedanaest potpisnica su Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Na sastanku je učestvovala i evropska komesarka za energetiku, Kadri Simson.
„Zajednički industrijski projekti"
Ciljevi saradnje su promovisanje istraživanja i inovacija, kao i pomoć pri postavljanju „jedinstvenih bezbednosnih pravila u skladu sa najboljom međunarodnom praksom", navodi se u zajedničkoj deklaraciji.
Ciljevi su I ojačanje industrijske saradnje u razvoju evropskih nuklearnih kapaciteta" kao i da istraživanje zajedničkih industrijskih projekata za nove reaktore.
„Bila je to veoma dobra diskusija koja je omogućila da se istaknu zajednička pitanja", rekla je Panijer-Runaher.
„Ovo su pitanja inovacija i novih SMR reaktora, pitanje veština, autorizacija novih postrojenja i saradnja na postojećim instalacijama i nuklearno podugovaranje", podvukla je ona.
Komesarka Simson je pozvala zemlje učesnice da se diverzifikuju od ruskih nuklearnih goriva i aktivno učestvuju u partnerstvima na malim modularnim reaktorima (SMR), rekli su za EURACTIV izvori iz EU.
Ideja je da se nuklearna energija više vodi u svim zakonskim tekstovima o kojima se raspravlja u institucijama EU, objasnili su iz kabineta francuskog ministra.
Ana Moskva, poljska ministarka energetike, veruje da ovo neće biti poslednji korak.
"Ne isključujemo dodatne sastanke posvećene nuklearnom pitanju", izjavila je ona.
Italija na kraju nije potpisala zajedničku deklaraciju, iako je Panijer-Runaher rekao da je grupa otvorena za nove članove.
Švedska, koja je učestvovala na sastanku, izrazila je interesovanje za pridruživanje grupi, ali je odlučila da ostane neutralna jer trenutno predsedava EU po principu rotacije.
Čini se da su Stokholm i Pariz posvećeni daljoj saradnji na nuklearnom planu.
„Na bilateralnoj osnovi razvijamo energetsko partnerstvo o nuklearnoj energiji sa Švedskom", saopštio je kabinet Agnes Pannier-Runacher, dodajući da se u tom smislu priprema „pismo o namerama".
Francusko-švedska saradnja u oblasti nuklearne energije usledila je nakon posete premijera Ulfa Kristerssona Parizu 3. januara, gde su dve strane navele saradnju na proizvodnji električne energije, uključujući „energiju vetra, hidroelektranu i stabilnu nuklearnu energiju bez fosila".
Francuska elektroprivreda EDF "na raspolaganju je švedskim vlastima da razgovaraju o mogućoj saradnji", saopštilo je francusko ministarstvo energetike.
(EURACTIV.rs)
