Izmene na evropskom tržištu struje obuhvatiće veću zaštitu potrošača, kao i mogućnosti kombinovanja različitih ugovora, snabdevača i cena.

"Duže od dve decenije, dizajn tržišta struje služio je dobro evropske kompanije i potrošače, omogućavajući im da uživaju u prednostima jedinstvenog tržišta. Ali, kriza u energetskom sektoru koju je izazvao ruski napad na Ukrajinu, otkrio je niz nedostataka trenutnog sistema, koji su morali da budu otklonjeni", rekla je komesarka za energiju EU, Kadri Simson.

Reforma tržišta struje predlaže ubrzanje u korišćenju obnovljivih izvora energije, koje bi trebalo da se utrostruči ukoliko EU želi da ostvari klimatske ciljeve do 2030. godine. Nepredvidive cene fosilnih goriva trebalo bi da budu stabilizovane, a potrošači zaštićeni od naglih skokova iznosa na računima.

Ali, predlog reforme neće izmeniti same osnove tržišta struje EU, koje će ostati u trenutnom sistemu marginalnih cena, u kojima se najpre koriste jeftini, obnovljivi izvori energije i nuklearna energija kako bi se ispunila potražnja.

"Dizajn kratkoročnih tržišta i dalje je najefikasniji kada su u pitanju najjeftinija energija i najčistija tehnologija. Trenutni dizajn takođe garantuje da će biti trgovine između zemalja članica u trenucima slabijeg snabdevanja", rekla je Simsonova.

Industrija obnovljivih izvora energije pozdravila je predlog reforme, pošto je ranije upozoravala da bi trebalo izbegavati radikalne izmene.

Izvor: EPA-EFE/ERDEM SAHIN

"Današnji predlog koristi dobro postavljene osnove tržišta struje, bez izvrtanja osnovnih principa", rekla je Naomi Šefijar, čelnica regulative u organizaciji "SolarPower Europe".

"Problem evropskog tržišta struje poslednje dve godine nije bio sam dizajn, već visoke cene gasa, koje je rat dodatno pogoršao", dodao je Džajls Dikson, direktor kompanije "WindEurope".

Predlog će omogućiti građanima EU da postanu aktivniji "igrači" na tržištu energenata, jer im omogućuje širi izbor ugovora i jasnije informacije.

Snabdevači će biti u obavezi da domaćinstva upozore o "prednostima i rizicima različitih tipova ugovora", što je vrlo važan dodatak vezan za zaštitu potrošača. Stanovnici EU moći će da kombinuju fiksne i fleksibilne cene struje uz pomoć više snabdevača istovremeno, ukoliko to budu želeli. Tako će, recimo, domaćinstvo moći da za osnovnu potrošnju (svetla, TV, internet) odabere ugovor sa fiksnom cenom, dok će za toplotnu pumpu ili električno vozilo potpisati fleksibilni ili dinamički ugovor kako bi se iskoristile prednosti jeftinije noćne struje.

Potrošači će moći i da dele energiju sa komšilukom, ukoliko, recimo, imaju solarne panele na krovu. "Višak" struje moći će da prodaju susedima, što industrija opisuje kao "istorijski trenutak".

"Novi predlozi bukvalno stavljaju moć u ruke građana. Prvi put ikada, imaćemo pravni okvir za deljenje energije, u skladu sa okvirom energetskih zajednica", rekla je Ševijar.

Mali potrošači biće dodatno zaštićeni, i zemlje EU biće u prilici da intervenišu u kriznim trenucima i postave maloprodajne cene za domaćinstva i mala preduzeća, ukoliko je granica ispod njihove uobičajene prosečne potrošnje.

Izvor: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Za slučaj da snabdevači energijom bankrotiraju, potrošači će biti zaštićeniji. Zemlje EU biće u obavezi da odrede krajnjeg snabdevača i spreče da ranjivi potrošači budu isključeni sa mreže.

Još jedan ključni aspekt reforme evropskog tržišta struje je povećavanje prilagodljivosti promenama u snabdevanju i potražnji, što će omogućiti da se manje koriste skupi gas i ugalj tokom "pikova" potrošnje.

"Komisija će cene gasa smanjiti na najbolji mogući način - smanjivanjem njegovog značaja", rekla je Vilislava Ivanova iz think-tank organizacije "E3G".

Zemlje će definisati i nacionalne ciljeve i ažurirati Nacionalne energetske i klimatske planove. Ciljevi fleksibilnosti su dobrodošli, ali nisu dovoljni sami po sebi, upozorila je Ivanova.

"Biće potrebno više poteza, naročito od strane operatora, kako bismo bili sigurni da EU koristi digitalne tehnologije 21. veka i promoviše inovacije koje u fokusu imaju potrošače", rekla je ona.

Reforma bi trebalo da zaštiti i industrijalne potrošače od nepredvidivih cena, upotrebom dugoročnih ugovora o kojima je EURACTIV već pisao.

"Dominacija kratkoročnog tržišta pojačala je efekte poskupljenja gasa i postala izvor brojnih problema tokom krize", rekla je Simsonova i dodal da prednosti jeftine, obnovljive energije nisu adekvatno bile "spuštene" na industrijske potrošače.

Dugoročni ugovori kao što su ugovori o kupovini energije (PPA) trebalo bi da ubuduće budu jednostavniji i da zemlje EU uklone postojeće barijere. Javna podrška novim obnovljivim ili nuklearnim kapacitetima moraće ubuduće da bude pružena dvosmernim ugovorom za razliku (CfD), koji garantuje prihod proizvođačima istovremeno štiteći potrošače od skokova cena. Kada je tržišna cena niska, proizvođačima će biti garantovan prihod, a kada poraste, višak profita biće usmeren nazad ka potrošačima.

Zemlje Evrope moći će da odluče koji će od ovih ugovora koristiti u zavisnosti od sopstvenih specifičnih okolnosti, što je daleko manje radikalan pristup od obaveznih CfD ugovora koje su neke od zemalja predlagale.

Evropski parlament i zemlje EU sada će dodatno razmotriti predlog sa ciljem da do jeseni postignu sporazum. Zvaničnici komisije navode da se nadaju brzom postizanju sporazuma, kako bi sve bilo spremno do iduće grejne sezone. Ali, već se nazire mogućnost nesuglasica između zemalja EU, jer Pariz podstiče brzo usvajanje reforme, dok Berlin predlaže odlaganje izmena nakon evropskih izbora, koji će biti tek idućeg proleća.

(EURACTIV.rs)