Odluka OPEK+ da smanji proizvodnju nafte mogla bi da ima velike posledice na Rusiju. Nakon što je Rusija prošle godine izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Velika Britanija su odmah prestale da kupuju naftu iz te zemlje.

OPEK+, savez između Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i grupe zemalja koje nisu članice OPEK-a koje proizvode naftu, uključujući Rusiju, Meksiko i Kazahstan, saopštio je u nedelju da će drastična smanjena početi u maju i trajaće do kraja godine. Vest je dovela do povećanja fjučersa za Brent naftu i West Texas Intermediate (WTI) naftu za oko 6% u ponedeljak.

OPEK+ je formiran 2016. kako bi koordinisao i regulisao proizvodnju nafte i stabilizovao svetske cene nafte. Njene članice proizvode oko 40% svetske sirove nafte i imaju značajan uticaj na globalnu ekonomiju.

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Šta to znači za Putina: Odluka OPEK+ da smanji proizvodnju nafte mogla bi da ima velike posledice na Rusiju.

Nakon što je Rusija prošle godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija su odmah prestale da kupuju naftu iz te zemlje. Evropska unija je takođe prestala da uvozi rusku naftu koja je slata morskim putem.

Članice G7 — organizacije lidera iz nekih od najvećih svetskih ekonomija: Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD — takođe su nametnule ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, veštački održavajući prihode zemlje niskim. Ako cene nafte nastave da rastu, neki analitičari spekulišu da će SAD i druge zapadne zemlje možda morati da olabave tu gornju granicu cena.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je u ponedeljak da bi promene mogle da dovedu do preispitivanja gornje granice cena - ali ne još uvek. „Naravno, to je nešto što bi moglo da se promeni, ukoliko bismo odlučili da je prikladno da to revidiramo, ali ne vidim da je to u ovom trenutku prikladno“, rekla je ona novinarima.

„Ne znam da li je ovo dovoljno značajno da bi imalo bilo kakav uticaj na odgovarajući nivo gornje cene“, dodala je ona.

Rusija je takođe nedavno objavila da će smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno do kraja ove godine.

Prošle nedelje Putin je priznao da bi zapadne sankcije mogle da zadaju udarac ruskoj ekonomiji.

„Nelegitimna ograničenja nametnuta ruskoj ekonomiji mogu zaista imati negativan uticaj na nju“, rekao je Putin u televizijskim izjavama u sredu, a prenela je državna novinska agencija TASS.

Putin je rekao da ruska ekonomija raste od jula, delimično zahvaljujući jačim vezama sa „zemljama istoka i juga“, verovatno misleći na Kinu i neke afričke zemlje.

Izvor: Bors Isza Ferenc/European Commission

Rusija, Kina i Saudijska Arabija: Saopštenje OPEK+ je bilo iznenađenje ove nedelje. Savez je već najavio da će smanjiti dva miliona barela dnevno u oktobru 2022, a Saudijska Arabija je ranije rekla da će njene proizvodne kvote ostati iste do kraja godine.

„Potez ka smanjenju snabdevanja je prilično čudan“, napisao je Voren Paterson, šef robne strategije u ING banci u ponedeljak.

„Cene nafte su se delimično oporavile od previranja na finansijskim tržištima nakon razvoja bankarskog sektora“, napisao je on. „Pre ovih rezova, već smo očekivali da će tržište nafte imati prilično značajan deficit u drugoj polovini 2023. Jasno je da će sada to biti još veće.”

Saudijska Arabija je navela da je smanjenje „mera predostrožnosti koja ima za cilj da podrži stabilnost tržišta nafte“, ali Paterson kaže da će to verovatno „dovesti do dalje nestabilnosti na tržištu“, kasnije u toku godine, pošto će manje dostupne nafte doprineti inflaciji.

Ipak, promene signaliziraju izmenu globalnih saveza sa Rusijom, Kinom i Saudijskom Arabijom oko cena nafte, kažu analitičari kompanije ClearView Energy Partners. Skuplja nafta mogla bi pomoći Rusiji da plati svoj rat protiv Ukrajine, a takođe bi povećala prihode u Saudijskoj Arabiji.

Bela kuća se u međuvremenu izjasnila protiv odluke OPEK-a. „Ne mislimo da su rezovi preporučljivi u ovom trenutku s obzirom na neizvesnost tržišta – i to smo jasno rekli“, rekao je u ponedeljak portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

(EURACTIV.rs)