Klimatske promene se sve češće primećuju i na pijaci odnosno odražavaju se kroz cene poljoprivrenih proizvoda s obzirom na to da iz godine u godinu zbog mraza ili drugih klimatskih faktora ili ima sve manje voća ili povrća

Forum je organizovan kako bi se stručnjaci pozabavili problemima s kojima se suočavaju uzgajivači ovog voća, čije nestašice se osećaju u Velikoj Britaniji, prenosi BBC. Snabdevanje bananama može da se nosi sa kratkoročnim vremenskim nepogodama, ali eksperti upozoravaju na rastuće pretnje od globalnog zagrevanja i bolesti koje zbog njega brže šire.

Kako je rečano, najviše glavobolja daje gljivična infekcija banana koja se premestila iz Australije i Azije u Afriku i Južnu Ameriku, a koja je najviše širi poplavama i kroz jake vetrove.

"Ako ne bude velikog povećanja snabdevanja, predviđam da će cene banana ostati relativno visoke u dolazećim godinama", rekao je ekonomista Svetskog foruma banana Paskal Liu i dodao kako smatra da su klimatske promene velika opasnost.

Samo Velika Britanija uvozi oko 5 milijardi banana svake godine, od kojih se oko 90 posto prodaje u velikim supermarketima. Prošle nedelje je došlo do nestašice banana u nekoliko supermarketa u Velikoj Britaniji, za koje su trgovci rekli da su zbog oluja na moru, zbog čega su isporuke odložene.

Većina potrošača to neće primetiti, kaže prof. Dan Bebber sa Univerziteta u Ekseteru, koji je proučavao napore da se banane učine održivijim.

"Lanac snabdevanja varira, ali Velika Britanija je zapravo prilično dobra u baferovanju te vrste efekata. Uglavnom zato što centri za sazrevanje mogu ubrzati ili usporiti brzinu kojom sazrevaju banane kada stignu, što pomaže da se ublaži te vrste fluktuacija", rekao je on za Bi-Bi-Si (BBC).

Ali dok zalihe banana mogu da se nose sa ovakvim kratkoročnim vremenskim prilikama, stručnjaci su zabrinuti zbog rastućih pretnji sveta koji se zagreva i bolesti koje se šire za njim. Osim što vremenski uslovi utiču na proizvodnju, banane su osetljive na porast temperature koji bi mogao da uništi useve na nekim lokacijama. Možda najveća neposredna pretnja je činjenica da rastuće temperature pomažu u širenju bolesti.

Najviše brige izaziva Fusarium Vilt TR4, gljivična infekcija, koja se iz Australije i Azije preselila u Afriku, a sada u Južnu Ameriku. Jednom kada je plantaža zaražena, ona ubija sva stabla banana, a stručnjaci kažu da ih je izuzetno teško otarasiti.

Proizvođači se takođe suočavaju sa pritiskom rastućih troškova đubriva, energije i transporta, kao i problemima u pronalaženju dovoljno radnika. Uzeti zajedno sa uticajima klimatskih promena na snabdevanje, cene u Velikoj Britaniji i drugde će verovatno rasti - i ostati.

Trenutno, klimatske fluktuacije poput povećanja temperatura, alteracija u raspodeli padavina i učestalije pojave ekstremnih vremenskih događaja već prave ozbiljan uticaj na proizvodnju hrane, njen lanac snabdevanja i opštu dostupnost. Analitički podaci ukazuju na to da klimatske promene izazivaju opadajuće prinose žitarica, što bi moglo rezultirati povećanjem cena tih resursa u rasponu od 1 do čak 29 posto do 2050. godine.

Sve duži sušni periodi zahtevaju veštačko navodnjavanje, što dalje vodi ka tome da poljoprivrednici moraju više novca izdvajati, pa je dalji sled i povećanje cena gotovog proizvoda.

(J.N./EURACTIV.rs)