Jedna od najhladnijih reka na svetu dom je jedinstvenih ekosistema i nebrojenih retkih vrsta, od mramorne pastrmke i žutoglavih krastača do slepih daždevnjaka koji žive u pećinama u blizini reke. Ali ovo bi moglo da se promeni.

Jedna od najhladnijih reka na svetu dom je jedinstvenih ekosistema i nebrojenih retkih vrsta, od mramorne pastrmke (pastrmke glavatice) i žutoglavih krastača do slepih daždevnjaka koji žive u pećinama u blizini reke.

Ali ovo bi moglo da se promeni. Reci, kao i mnogim drugim delovima sveta, prete brane. Prema Centru za životnu sredinu, organizaciji za očuvanje iz Bosne i Hercegovine, predloženo je više od 50 hidroenergetskih projekata duž Neretve i njenih pritoka, od kojih je skoro polovina planirana za gornji tok, koji je do sada bio divlji.

Izvor: Screenshot Youtube/Save the Blue Heart of Europe

Ove brane bi mogle da naškode ne samo reci i njenim stanovnicima, već i širem okruženju koje zavisi od ovog jedinstvenog plovnog puta.

U Ulogu, selu na Neretvi, iz prve ruke mogu se videti potencijalna razaranja. Hidroelektrana od 35 megavata sa branom visokom 53 metra je u poodmakloj fazi izgradnje: vidi se niz oborenog drveća uz obalu reke, praveći mesto za ono što će postati rezervoar, a pristupni putevi za kamione za drveće i građevinska vozila usečeni su kao ožiljci kroz šumoviti predeo.

Upravo ovde, uzvodno od gradilišta, više od 60 naučnika iz 17 zemalja okupilo se u junu na Sedmici nauke na Neretvi. Većina je tamo doputovala na dobrovoljnoj bazi, ujedinjeni u zajedničkom cilju: da spasu Neretvu.

"Oni žele da nam pomognu da spasimo ovu izuzetnu reku", kaže Ulrih Ajhelman, izvršni direktor Riverwatch-a i koordinator kampanje "Sačuvajmo plavo srce Evrope" za zaštitu balkanskih reka. "To je verovatno jedna od najraznovrsnijih i najvrednijih reka u Evropi, a istovremeno je i najugroženija."

Izvor: Screenshot Youtube/Save the Blue Heart of Europe

Brane

Evropa ima rečnu mrežu sa najviše prepreka na svetu, sa više od milion barijera, od brana i pregrada do rampi, brodova i odvodnih kanala, prema istraživačkom projektu EU Amber. Ovo je uzelo danak divljim životinjama, a jednoj od tri slatkovodne vrste ribe preti izumiranje.

Ali Neretva je uspela da ostane relativno neoštećena, podstičući zdrav ekosistem, uključujući ono što naučnici veruju da bi moglo biti jedno od poslednjih mrestilišta ugrožene mekousne pastrmke, poznate i kao jadranski losos.

Upravo je ova smeđa riba neupadljivog izgleda dovela Kurta Pintera, ekologa, čak iz Beča. Koristeći tehnike kao što je elektro-ribolov - proces koji stvara električno polje u vodi kako bi privukao ribu ka mreži - i uzorke DNK iz životne sredine, on se nada da će pronaći dokaze o vrstama koje žive i razmnožavaju se u gornjem toku Neretve i njenim pritokama, pružajući argumente protiv predloženih hidroenergetskih projekata.

Brane i svi oblici i veličine hidroenergetskih projekata mogu ugroziti riblje vrste jer blokiraju ili ometaju migraciju, objašnjava on. U prirodnom rečnom sistemu, ribe se obično mreste u uzvodnim područjima, a hrane se i pare nizvodno.

"Ovaj otvoreni sistem je zaista važan za migraciju riba u područja gde imaju veoma visok reproduktivni uspeh", kaže on.

Izvor: Screenshot Youtube/Save the Blue Heart of Europe

Predložene brane duž toka Neretve poremetile bi ciklus razmnožavanja pastrmke i, strahuje se, gurnule bi već ugrožene vrste do izumiranja.

Iako je gubitak jedne vrste razoran, uticaj se tu ne zaustavlja. "Ako izvadite ribu iz ove reke, to će uticati na celo okruženje i okolne kopnene vrste", kaže Pinter.

Na Sedmici nauke na Neretvi nisu bili zabrinuti samo stručnjaci za ribu. Postoje specijalisti koji proučavaju slepe miševe, gljive, leptire i medvede, između ostalih. Svi veruju da bi hidroenergetski projekti mogli da imaju strašne posledice po ove vrste.

"Sve je povezano", kaže Ajhelman, objašnjavajući da se mulj od izgradnje nakuplja na koritu reke, ubijajući mala stvorenja kao što su dagnje koje filtriraju i čiste vodu. Kako voda postaje prljavija, to direktno utiče na biljke i životinje u reci i duž njenih obala. A priroda reke znači da se zagađenje ne može obuzdati: "Ono što radite maloj reci, radite i većoj i na kraju i okeanu."

Sedište hidroelektrane

Međutim, postoji delikatan balans između ovih ekoloških izazova i rastuće potražnje za obnovljivom energijom. U Bosni, hidroenergija je ključni izvor električne energije - proizvodila je 37% ukupne električne energije u zemlji u 2021. Kako zemlja, a i svet, prelazi sa fosilnih goriva, hidroenergija bi mogla ponuditi čistiji izvor energije.

Balkan se posmatra kao neiskorišćeni resurs, pun reka koje - za razliku od ostatka Evrope - još uvek nisu iskorišćene. Inicijative, od kojih neke finansira EU, a koje imaju za cilj klimatsku neutralnost do 2050. godine, pokreću razvoj hidroenergije širom regiona. Od 2022. godine, više od 3.300 postrojenja je bilo planirano ili u izgradnji na Balkanu, pored 1.700 elektrana koji su već u funkciji.

Programeri kažu da ovi projekti mogu obezbediti prihod i zaposlenje. U mejlu CNN-u, portparol EFT grupe, kompanije za trgovinu energijom i ulaganja koja vodi razvoj hidroelektrane Ulog, navedeno je da su za izgradnju i rad elektrane biti angažovane lokalne kompanije i radnici. Dodali su da je procena uticaja na životnu sredinu "pripremljena, pregledana i odobrena u skladu sa važećim propisima".

Ovo je ponovio Radomir Sladoje, načelnik opštine Kalinovik, govoreći na Sedmici nauke na Neretvi. Obraćajući se naučnicima, on je priznao da bi mnogi od njih mogli biti ljuti što su lokalne vlasti odobrile branu Ulog, ali je naveo: "Mi smo mala zajednica kojoj je potreban finansijski podsticaj."

Kampanja Save the Blue Heart of Europe kaže da njen cilj nije potpuna zabrana hidroenergije, već da se osigura da se prati striktan pristup planiranju koji daje prioritet očuvanju prirode. Takođe bi želeli da se u oblastima od ključne važnosti za očuvanje biodiverziteta uvedu zabranjene zone.

"Postoji svrha hidroenergije", kaže Ajhelman. "Ali kao i u medicini, iako male doze mogu biti ispravne i zdrave, ako ih uzmete previše, to je smrtonosno."

Izvor: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Divlje reke

Očuvanje reke slobodnog toka takođe može doneti ekonomske pobede kroz razvoj turističkih aktivnosti kao što su rafting, pecanje i treking.

Ranije ove godine, u južnoj Albaniji, ovaj argument je uspešno dobijen u slučaju reke Vjosa, koja je proglašena prvim nacionalnim parkom divljih reka u svetu. Ovim potezom je obezbeđena zaštita više od 400 kilometara reka i potoka, pokrivajući celu dužinu reke i svih njenih glavnih pritoka. Albanska vlada kaže da će kroz odgovoran turizam biti od koristi lokalnim zajednicama i pomoći u rešavanju problema depopulacije u toj oblasti.

Vjosa je unela nadu za učesnike kampanje. "To je dokaz da možete dobiti ove slučajeve protiv vlade, a to je stvorilo talase širom Balkana", kaže Ajhelman.

Već pregrađena u delovima, Neretva se ne bi kvalifikovala kao nacionalni park divlje reke, ali je očuvanje netaknutih deonica još uvek vredno. Iako je možda prekasno da se zaustavi brana Ulog, koja bi trebalo da počne sa komercijalnim radom 2024. godine, postoje znaci da bi kampanja mogla da spreči hidroenergetske projekte planirane za netaknutu vodu uzvodno.

Nedavno su raskinuti ugovori za 15 malih hidroelektrana planiranih za Neretvicu, pritoku Neretve, a 2022. kampanja je dobila podršku Bernske konvencije, međunarodnog sporazuma o zaštiti evropske faune i flore.

Ajhelman se nada da se ova snaga može održati na čitavom Balkanu.

"Zovemo ga 'plavo srce' jer je to poslednja oblast u kojoj imamo ovaj dragulj. To je kao poklon Evropi, Zemlji, da su ove reke preživele decenije razaranja", kaže on. "Imamo jednu šansu da ovo plavo srce nastavi da kuca."

(EURACTIV.rs)