U jesen 2018. obale reke Rajne u blizini nemačkog grada Kelna ličile su na kamenu pustinju. Voda se povukla, primoravajući teretne brodove da smanje teret ili da u potpunosti ostanu u luci.

Krivac za ovo bila je suša i vrućina, zbog kojih je najvažniji unutrašnji vodni put u Evropi presušio.

Ipak, situacija, koliko god loša bila, mogla je biti mnogo gora da nije bilo dodatne vode koja dolazi od topljenja glečera u Alpima. Ali šta će se dogoditi kada glečeri nestanu?

U normalnim vremenima, udeo vode u Rajni koja dolazi od topljenja glečera je obično nizak, oko jedan odsto. U avgustu 2018. cifra se približila 15 odsto zbog toplotnog talasa, objašnjava Jorg Belz, naučnik sa Federalnog instituta za hidrologiju u Koblencu.

Bez topljenja glečera, kaže on, nivo vode bi kod Kelna bio 30 centimetara niži. Ako bi se to dogodilo, ekonomska šteta bi mogla biti ogromna.

Oko 80 odsto nemačkog teretnog saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima odvija se duž Rajne, sa 182,5 miliona tona robe koja se preveze svake godine. Na Donjoj Rajni, skoro 200.000 teretnih brodova se kreće uz i niz reku godišnje, ili oko 550 dnevno.

Ugrožena transportna ruta

Do sada su se industrije duž Rajne oslanjale na reku kao transportnu rutu za svoje snabdevanje, ali će možda uskoro morati da promene svoje planove.

Prema Federalnom institutu za hidrologiju, ekstremne suše poput one koja je pogodila Nemačku 2018. obično se dešavaju svakih 20 do 60 godina. Do kraja veka, mogle bi se dešavati svakih 5 do 15 godina.

Uticaj na transportni kapacitet Rajne će u početku biti ograničen – oko 10 odsto manje do 2050. To je zato što se očekuje da će otopljena voda iz glečera delimično nadoknaditi posledice suše i toplote.

Izvor: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Ali posle toga, kada se glečeri potpuno istope, situacija bi mogla da se pogorša. Do 2100. godine, do 90 odsto alpskih glečera moglo bi nestati, uzrokujući pad transportnog kapaciteta Rajne za skoro 25 odsto, prema Federalnom institutu za hidrologiju.

Industrije koje se nalaze duž Rajne moraće da se prilagode fluktuacijama nivoa vode, zbog čega će transport leti verovatno biti skuplji jer će brodovi biti primorani da putuju sa smanjenim teretom.

Neki, poput nemačkog hemijskog giganta BASF-a, preduzeli su drastične mere i nedavno su angažovali brod sposoban da plovi u plitkim vodama kako bi nastavio posao.

Na ovaj ili onaj način, iz suše 2018. godine, savladana je lekcija: povećanje uskih grla u isporuci i troškova transporta sigurno će uslediti.

Zagrevanje dostiže dva stepena Celzijusa na Alpima

Poreklo nevolja na Rajni nalazi se u Alpima, na planini Cugšpice. Ovde, odmah ispod najviše nemačke planine, nalazi se jedan od poslednja četiri glečera u zemlji – severni Šneferner.

"Za 10 do 15 godina verovatno će nestati", kaže Laura Šmit, geograf i portparol istraživačke stanice Šnefernerhaus. Sredinom 19. veka ceo Cugšpice je još uvek bio zaleđen, kaže ona.

Danas od toga jedva da je nešto ostalo. U stvari, poslednjih godina se toliko leda otopilo da se severni Šneferner više ne smatra glečerom od 2022. Slična sudbina čeka i ostale nemačke glečere na Cugšpicu i u Berhtesgadenskim Alpima.

Harald Kunstman, zamenik direktora u Alpskom kampusu Karlsrue instituta za tehnologiju (KIT) u Garmiš-Partenkirhenu, radi samo nekoliko kilometara od Cugšpice.

Zajedno sa svojim timom izračunava buduće klimatske scenarije za Alpe. Uzimajući u obzir porast emisije gasova sa efektom staklene bašte, oni prave prognoze o temperaturama, padavinama, sistemima vetra i vodnom bilansu.

Kunstman pokazuje jednu od njihovih najnovijih simulacija, interaktivnu mapu područja. Što dalje ide u budućnost, mapa sve više postaje crvena, što je pokazatelj brzog zagrevanja regiona u poređenju sa srednjim temperaturama od 1991. Crvena takođe postaje tamnija tokom vremena, pokazujući ukupan porast temperatura.

Izvor: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Zabrinjavajuće je da povećanje srednje temperature postaje sve veće što je područje visočije.

"Ovo nazivamo zagrevanjem zavisno od nadmorske visine", kaže Kunstmann.

Situacija izmiče kontroli

U Alpima, prosečne temperature su već za dva stepena više nego u predindustrijskim vremenima, što je mnogo iznad porasta prosečnih temperatura od 1,2 stepena koji se primećuje širom sveta. A pošto se glečeri formiraju na velikoj nadmorskoj visini, ova pojava ubrzava njihovo topljenje.

Kristof Majer, glaciolog, kaže da situacija izmiče kontroli.

"Prešli smo iz faze umerenog gubitka u fazu ubrzanja", kaže on iz svoje kancelarije u Minhenu na Bavarskoj akademiji nauka.

Prema Majerovim projekcijama, do 90 odsto alpskih glečera će nestati do 2100. godine po trenutnoj stopi. A to ne znači da će zagrevanje prestati 2100. godine, dodaje on.

(EURACTIV.rs)