Poslanici EU postigli su dogovor o najznačajnijoj reviziji pravila za regulisanje ribarstva u Uniji u poslednjoj deceniji, međutim, on nije konačan.

Dogovor je postignut tokom 12. runde međuinstitucionalnih pregovora - poznatih kao „trijalozi" - između Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, uz prisustvo komesara za ribarstvo Virginijusa Sinkevičijusa i generalne direktorke Komisije za pomorske poslove Čarline Vičeve.

Izvor: EC - Audiovisual Service

Predlog Komisije da se sistem kontrole ribarstva modernizuje u okviru Zajedničke politike ribarstva (CFP) predstavljen je u maju 2018. godine i predstavlja najveću reviziju zakona o ribarstvu u poslednjoj deceniji.

Reforma je uključila novine, poput elektronskih sistema za praćenje, digitalizovanog snimanja ulova i pravila za rekreativne ribolovce. Međutim, zakonodavcima EU je za izmene i dopune predloga Komisije trebalo otprilike pet godina.

Klara Agilera, španska socijalistkinja u Evropskom parlamentu i izvestilac za predmet, rekla je za EURACTIV da je „zadovoljna" „najboljim mogućim dogovorom" nakon što je četiri godine vodila pregovore na strani parlamenta.

I pored toga što je pozdravila postignuti „izbalansirani" sporazum, priznala je da to „nije laka, ni prijateljska regulativa" i da nas „pitanje kontrole generalno uvek brine".

Agilera je takođe rekla da očekuje da će tekst biti odobren od strane Odbora za ribarstvo (PECH), ali ne „apsolutnom većinom".

Izvor: EPA/EMILIO NARANJO

Sporazum uključuje sisteme za praćenje i elektronsko snimanje ulova za sva plovila, alate za daljinsko elektronsko praćenje i povećana sledljivost u lancu snabdevanja.

Pored toga, postavlja i minimalni nivo administrativnih finansijskih kazni kako bi se prevazišle trenutne razlike između sistema sankcija zemalja članica, kao i više propisa potrebnih za rekreativni ribolov.

Izvor: EPA-EFE/NEIL HALL

Dok će prag tolerancije - razlika između procene ulovljene ribe i rezultata ponderisanja u luci za iskrcavanje - ostati 10% po vrsti, zakonodavci EU su insistirali da se uključe izuzeci i olabavi granica za određene vrste - pre svega za tunu.

Na primer, proširena granica tolerancije za manje količine ribe i za ribolov tune odobrena je pod strogim uslovima, kao što je korišćenje određenih luka sa pojačanim kontrolama.

Za Šona Paramora, višeg savetnika u organizaciji Environmental Justice Foundation, „konačni dogovor nije savršen i omogućava proširenje praga tolerancije, iako na ograničeniji način nego što su prvobitno predložile zemlje članice EU."

On je istakao da „dogovor dodaje zaštitne mere za ograničavanje negativnih uticaja sa većeg praga" i da bi, „ako se pravilno primeni, to trebalo da znači da se greške u izveštavanju o ulovu na plovilima mogu ispraviti u luci".

(EURACTIV.rs)