EU i neke njene članice ne uspevaju da integrišu pitanja kvaliteta vazduha u svoje nacionalne klimatske planove i ne prepoznaju uticaj zagađenja vazduha na zdravlje, pokazala je studija Globalne alijanse za klimu i zdravlje.
Nakon analize 169 zemalja i EU u svom izveštaju objavljenom u sredu (18. oktobra), Globalna alijansa za klimu i zdravlje (GCHA) je otkrila da zemlje G20, koje uključuju i EU, još uvek nisu uspele kada je u pitanju integrisanje zdravlja i čistog vazduha u njihovu klimatsku akciju.
Izveštaj se bavio nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) – nacionalnim klimatskim planovima koje su postavile vlade kao deo njihove posvećenosti Pariskom sporazumu, koji ilustruju nacionalne prioritete u pogledu klimatskih promena.
Bodovi su davani zemljama u zavisnosti od toga da li su se države bavile zagađivačima vazduha, sektorima izvora, ekonomijom i finansijama, uticajima na zdravlje i bonus poenima.
Evropska unija je postigla ukupna 2 poena od 15 mogućih prema GHA referentnim vrednostima u različitim kategorijama, a Francuska, koja je takođe podnela individualnu procenu, dobila je rezultat ispod proseka EU. Globalno, situacija nije bolja od prosečne ocene 3,5.
Zemlje sa najboljim učinkom bile su zemlje sa niskim i srednjim prihodima – koje pate od najveće izloženosti zagađenju vazduha – a Kolumbija i Mali su se pojavili kao zajednički globalni lideri po ovom pitanju.
"Kao veliki globalni zagađivači, ključno je za zemlje G20 da unesu u razmatranje kvalitet vazduha u svoj NDC, ali nijedna vlada G20 ne dobija čak ni pola boda – što ukazuje na nedostatak prepoznavanja veza između klime i kvaliteta vazduha, ili ambicije da preduzme akciju", rekla je Džes Bigli, vođa politike u Globalnoj alijansi za klimu i zdravlje.
Dok skoro svi - 164 od 170 - NDC-a pominju kvalitet vazduha, manje od trećine se odnosi na uticaj zagađenja vazduha na zdravlje, a samo 32 postavljaju ciljeve ili se odnose na praćenje.
U kategoriji uticaja na zdravlje, ocenjivani su navodi o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje, bilo kakvo kvantifikovanje opterećenja ili praćenje tih uticaja, kao i mere koje je zdravstveni sektor preduzeo u cilju reagovanja na ove bolesti. U ovoj kategoriji, Evropska unija (EU) nije osvojila nijedan poen.
Kolumbija je osvojila sve bodove u kategoriji zdravlja jer njen NDC prepoznaje važnost zaštite zdravlja, posebno zdravlja disajnih puteva, kroz akciju kvaliteta vazduha. Takođe se navodi da će integracija politika koje olakšavaju ovaj monitoring biti formulisana u okviru zdravstvenog sektora.
Bonus poeni su dobili oni NDC koji su, između ostalog, pominjali Smernice Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha, broj života spašenih poboljšanjem kvaliteta vazduha i nejednakosti u izloženosti zagađenju vazduha.
Opterećenje zdravlja u EU
Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), 307.000 prevremenih smrti u Evropi uzrokovano je izlaganjem mikroskopskim česticama, prečnika 2,5 mikrona ili manje (PM2,5), zbog čega je zagađenje vazduha broj jedan ekološki uzrok rane smrti u EU .
Ovo zagađenje može poticati iz različitih izvora, uključujući drumski saobraćaj, elektrane na ugalj ili industriju, a povećava rizik od zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, astma i niska težina kod novorođenčadi.
Pored PM2,5, drugi štetni zagađivači uključuju azot-dioksid (NO2), koji je, prema EEA, odgovoran za 49.000 prevremenih smrti u EU.
Prema podacima Agencije, 97 odsto urbanog stanovništva je 2021. godine bilo izloženo vazduhu koji nije ispunjavao preporuke SZO.
Napori EU da poboljša kvalitet vazduha
Uprkos lošem rezultatu prikazanom u studiji, Evropska unija je pokrenula više inicijativa koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta vazduha.
Evropski parlament usvojio je 13. septembra svoj stav o revidiranom zakonu za poboljšanje kvaliteta vazduha u EU, pozivajući na stroža ograničenja za nekoliko zagađivača.
Nova pravila imaju za cilj da osiguraju da kvalitet vazduha u EU nije štetan za ljudsko zdravlje, prirodne ekosisteme i biodiverzitet i biće praćena informacijama o simptomima povezanim sa vrhovima zagađenja vazduha i povezanim zdravstvenim rizicima za svaki zagađivač, uključujući informacije prilagođene ugroženim grupama. grupe.
Parlament takođe želi da građani čije je zdravlje oštećeno imaju jače pravo na odštetu kada se krše nova pravila.
Međutim, zakonodavci su takođe glasali za odlaganje usklađivanja EU sa smernicama o kvalitetu vazduha SZO za pet godina do 2035. godine, što je izazvalo zabrinutost među ekološkim nevladinim organizacijama.
Glasanje postavlja Evropu na put da postigne svoj cilj nultog zagađenja do 2050. godine, u skladu sa Akcionim planom o nultom zagađenju koji je Evropska komisija predstavila u oktobru prošle godine.
Sledeći korak je takozvani trijalog – pregovori u kojima zemlje članice EU, Evropska komisija i Parlament imaju za cilj da pronađu zajednički stav.
(EURACTIV.rs)