Nova studija objavljena u četvrtak u časopisu PLOS Climate otkrila je da je 10% najbogatijih Amerikanaca odgovorno za skoro polovinu zagađenja u SAD koje zagreva planetu.

Nova studija objavljena u četvrtak u časopisu PLOS Climate otkrila je da je 10% najbogatijih Amerikanaca odgovorno za skoro polovinu zagađenja u SAD koje zagreva planetu, a njeni autori pozvaju vlade da se fokusiraju na klimatske ciljeve, oporezivanjem investicija koje zagađuju životnu sredinu. Ova studija pomaže da se izgradi jasnija slika individualne odgovornosti.

Da bi to uradili, istraživači su analizirali ogromnu količinu podataka koji obuhvataju 30 godina, kako bi povezali finansijske transakcije sa zagađenjem ugljenikom. Razmotrili su zagađenje koje zagreva planetu, a koje direktno proizvode kompanije, kao i one koje se odnose na klimatske uticaje kompanija u daljem lancu snabdevanja.

To je otkrilo ugljenični otisak za svaki dolar ekonomske aktivnosti u SAD, koji su istraživači povezali sa domaćinstvima koristeći podatke o stanovništvu. Podaci su obuhvatali industrije u kojima ljudi rade i njihove prihode od plata i investicija.

Otkrili su da je 10% najbogatijih u SAD, domaćinstva koja zarađuju više od oko 178.000 dolara, odgovorna za 40% zagađenja planete izazvanog ljudskim faktorom u toj zemlji. Samo prihodi 1% bogatijih - domaćinstva koja zarađuju više od 550.000 dolara - povezani su sa 15% do 17% ovog zagađenja.

U izveštaju su takođe identifikovani "superemiteri". Oni su skoro isključivo među 0,1% najbogatijih Amerikanaca, koncentrisani u industrijama kao što su finansije, osiguranje i rudarstvo, i proizvode oko 3.000 tona zagađenja ugljenikom godišnje. Da bismo to stavili u perspektivu, procenjuje se da bi ljudi trebalo da ograniče svoj ugljenični otisak na oko 2,3 tone godišnje kako bi se uhvatili u koštac sa klimatskim promenama.

"Petnaest dana prihoda u 0,1% najbogatijih domaćinstava generiše onoliko zagađenja ugljenikom koliko i 10% najsiromašnijih domaćinstava tokom celog života", rekao je Džered Star, naučnik za održivost na Univerzitetu Masačusets Amherst i autor izveštaja.

Uticaj na klimu se ne odnosi samo na prihode ljudi, već i na industrije koje utiču na klimu. Prema izveštaju, domaćinstvo koje zaradi 980.000 dolara od određenih industrija fosilnih goriva, na primer, smatralo bi se superemiterom. Ali domaćinstvo koje zarađuje od zdravstvenog sektora bbi tek sa zaradom od 11 miliona dolara proizvelo istu količinu zagađenja koje zagreva planetu.

Autori izveštaja pozivaju političare da preispitaju kako koriste porezi za rešavanje klimatske krize.

Izvor: EPA-EFE/Jeffrey Arguedas

Porezi na ugljenik koji se fokusiraju na ono što ljudi kupuju - hranu, automobile, odeću - "neproporcionalno kažnjavaju siromašne dok imaju mali uticaj na izuzetno bogate", rekao je Star. Takođe im nedostaje deo bogatstva koji bogati ljudi troše na investicije, a ne na kupovinu stvari.

Umesto toga, vlade bi trebalo da se fokusiraju na poreze koji ciljaju akcionare i investicije koje proizvode više ugljenika, navodi se u izveštaju, iako će to biti "teško političko pitanje", priznaje Star, pogovoto jer najbogatiji imaju nesrazmerno veću političku moć.

Mnoge ideje za oporezivanje ugljenika su se pojavile širom sveta, uključujući poreze na prihode kompanija koje se bave fosilnim gorivima i poreze na bogatstvo, ali malo njih je bilo politički održivo.

Kimberli Nikolas, vanredna profesorka nauke o održivosti na Univerzitetu Lund u Švedskoj, koja nije bila uključena u izveštaj, rekla je da studija pomaže da se otkrije koliko je prihod, posebno od investicija, usko vezan za zagađenje planete koje dovodi do zagrevanja.

Ponekad kada ljudi govore o načinima za rešavanje klimatske krize, pominju kontrolu stanovništva, rekao je Mark Pol, politički ekonomista sa Univerziteta Ratgerz, koji takođe nije bio uključen u studiju. Ali studije poput ove "bacaju svetlost na ogromnu odgovornost koju bogati imaju u stvaranju i održavanju klimatske krize", rekao je on za CNN.

Identifikovanje glavnih aktera koji stoje iza klimatske krize je od vitalnog značaja za vlade da bi razvile politike koje će na pravičan način smanjiti zagađenje koje zagreva planetu, dodao je on. Iako se nije složio sa tvrdnjom studije da porezi na ugljenik na potrošnju nesrazmerno utiču na siromašne, rekavši da postoje načini da se oni pravedno primene.

Ogroman uticaj bogatih na klimu je, naravno, daleko od samo američkog problema.

Globalno, zagađenje planete koje proizvode milijarderi je milion puta veće od prosečne osobe van grupe koju čine 10 najbogatijih na svetu, prema prošlogodišnjem izveštaju neprofitne organizacije Okfam.

"U ovom trenutku, način na koji ekonomija funkcioniše je da uzima novac i pretvara ga u zagađenje klime koje destabilizuje život na Zemlji", rekao je Nikolas. "I to se suštinski mora promeniti."

(EURACTIV.rs)