Nova tehnika iz nacionalne laboratorije obećava da će ukloniti emisije ugljen-dioksida iz elektrana i fabrika po rekordno niskim troškovima.

Nova tehnika, otkrivena od strane ove laboratorije (PNNL), košta 39 dolara po metričkoj toni i najjeftinija je tehnika za ovakav tip isisavanja ugljen-dioksida ikada prijavljena u recenziranom naučnom časopisu. Da bi javnost bolje shvatila, ova tehnika danas košta 57 dolara po metričkoj toni, tvrdi PNNL.

"Bilo bi još jeftinije ako bismo mogli preći na 100% čistu energiju i uopšte ne bismo morali uklanjati ugljen-dioksid, ali to nije realno u današnjoj globalnoj ekonomiji", smatra Kasi Dejvidson, koja rukovodi radom na upravljanju ugljen-dioksidom u PNNL.

Čak i ako bi elektroenergetski sistem pokretao vetar i solarna energija, i dalje bi postojala potreba za postrojenjima na prirodni gas kako bi se održala stabilnost mreže ili pružila podrška kada vetar ne duva ili sunce ne sija, rekla je ona za CNBC.

Podjednako važno, industrijski procesi poput proizvodnje gvožđa, čelika, cementa, đubriva, celuloze i papira mogli bi smanjiti emisije ugljen-dioksida ovom novom tehnikom. Naučnici i preduzetnici rade na zelenijim načinima proizvodnje cementa i čelika, na primer, ali ti procesi još nisu u potpunosti razvijeni.

"Tehnika PNNL-a uklanja ugljen-dioksid na izvoru, umesto da ga izvlači iz vazduha. Tehnika usisavanja postojećeg CO2 iz vazduha poznata je kao direktno hvatanje odnosno isisavanje ugljen-dioksida što ilustruje švajcarska kompanija Climeworks. To može biti neophodno za borbu protiv klimatskih promena, s obzirom da već postoji toliko ugljen-dioksida u atmosferi, ali je mnogo skuplje od uklanjanja CO2 na izvoru, kao što to radi PNNL - direktan proces isisavanja ugljen-dioksida koji Climeworks sprovodi košta "nekoliko stotina dolara" po toni, izjavio je portparol za CNBC.

"Zamislite da pokušavate izdvojiti grožđe iz velike posude sa špagetama ili iz bazena punog špageta. Grožđe će i dalje biti tu, ali morate raditi mnogo više posla u bazenu nego u posudi", objasnila je Dejvidson.

Novac za finansiranje istraživanja ove tehnologije iznosio je 1,2 miliona dolara u periodu od tri godine i finansiran je u jednakom delu između Ministarstva energetike i SoCalGas, distributera prirodnog gasa, rekao je Robert Dejgl iz PNNL za CNBC.

Prljavi gas izlazi iz elektrane ili fabrike i premešta se u veliku komoru. U isto vreme, tečnost se prska odozgo u komori. Gas se diže, a tečnost pada i dve supstance se mešaju. Tretirani gas izlazi na vrhu komore, a tečnost koja sadrži CO2 se usisava. Ta tečnost se zagreva dok se CO2 oslobađa kao gas. CO2 se komprimuje za transport, gde će većina biti skladištena. Preostala tečnost, bez CO2 gasa, hladi se i vraća na prvu fazu procesa.

Sistem PNNL-a je jeftiniji od drugih sistema za isisavanje ugljen-dioksida jer radi sa 2 odsto vode, umesto do 70 odsto, što je gornja granica za prethodne i slične tehnologije. Dugo traje i zahteva puno energije da se voda prokuva, pa uklanjanjem vode iz sistema postupak hvatanja ugljen-dioksida.

(EURACTIV.rs)