Pošto nemački transportni sektor do sada nije uspeo da ispuni svoje ciljeve po pitanju emisija ugljenika, vlada je u junu predstavila paket mera koje bi trebalo da pomognu zemlji u smanjenju ukupne emisije do 2030. godine.

Pošto nemački transportni sektor do sada nije uspeo da ispuni svoje ciljeve po pitanju emisija ugljenika, vlada je u junu predstavila paket mera koje bi trebalo da pomognu zemlji u smanjenju ukupne emisije za 65% do 2030. godine, u poređenju sa 1990. godinom.

Jedna od ključnih mera koje ističe ministar saobraćaja Volker Vising je "Deutschlandticket" uvedena u maju. Ova ponuda pretplate korisnicima omogućava da koriste regionalne vozove i autobuse, tramvaje, metro, kao i neke trajekte širom zemlje za 49 evra mesečno.

Izvor: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

Kancelar Olaf Šolc je prethodnu meru, privremeno uvedenu sličnu kartu od 9 evra tokom leta 2022. godine, nazvao "jednom od najboljih ideja koje smo ikada imali".

Međutim, sektor transporta je daleko od postizanja svojih ciljeva smanjenja emisija za period do 2030. godine, a karta od 49 evra nedovoljno pomaže tome, prema prognozi Savezne agencije za životnu sredinu, koja je objavljena uz izveštaj nemačkog Saveta stručnjaka o klimatskim promenama, koji savetuje vladu.

Tokom ove decenije, sektor će premašiti svoju emisiju za 117 miliona tona CO2, do 191 miliona tona CO2, primetio je stručni savet, dodajući da je ova razlika bila posledica različitih prognoza o efikasnosti klimatskih mera između ministarstva saobraćaja i Federalne agencije za životnu sredinu (UBA).

Konkretno, u vezi sa Deutschlandticket, UBA očekuje smanjenje emisija od samo 0,5 do 0,6 miliona tona CO2 godišnje, dodajući do 4,2 miliona tona do 2030. godine.

Ministarstvo saobraćaja, nasuprot tome, smatra da će to biti efikasnije, očekujući kumulativno smanjenje emisije od 22,6 miliona tona do 2030. godine, jer se očekuje da će vozači smanjiti upotrebu automobila zahvaljujući novoj opciji.

Izvor: EPA-EFE/Hannibal Hanschk

27 miliona ljudi bez čestog javnog prevoza

Stručnom savetu računica ministarstva saobraćaja "izgleda precenjena", jer ne uzima dovoljno u obzir ograničenja kapaciteta mreže javnog prevoza i smanjen komfor, a samim tim i atraktivnost u slučaju većeg broja putnika, navodi se u njihovom izveštaju.

Istraživački centar Agora Verkersvende tvrdi da "naročito u retko naseljenim regionima gde skoro da nema autobusa i vozova, nemačka karta nije od pomoći". Širom Nemačke sa 83 miliona stanovnika, "oko 27 miliona ljudi ili nema vezu sa javnim prevozom u svojoj blizini ili je ima samo nekoliko puta dnevno", napisao je ovaj centar u saopštenju.

Delotvornost drugih mera podjednako je osporena

I o drugim merama, stručni savet je doveo u sumnju prognoze ministarstva saobraćaja.

Dok je 22,6 miliona tona CO2 smanjeno zbog većeg broja ljudi koji rade od kuće, smanjenje kilometraže do posla bi u velikoj meri bilo realno, a još 14,1 milion tona CO2 zbog "povećanja efikasnosti kroz automatizovanu i povezanu vožnju" bi bilo "teško za očekivati", napominje stručni savet.

Slično tome, i Ministarstvo ekonomije, predvođeno ministrom Robertom Habekom, i Ministarstvo saobraćaja, predvođeno Visingom, precenjuju efikasnost nove naplate za CO2 koja će biti dodata putarinama od decembra 2023, primećuju stručnjaci.

Izvor: EPA-EFE/FILIP SINGER

Dok Ministarstvo za klimu očekuje da će ovo smanjiti transportne emisije za 17,9 miliona tona CO2, Ministarstvo saobraćaja predviđa smanjenje od 22,5 miliona tona.

Naknada na CO2 za teretni transport na putevima bio je zahtev Zelenih koji je postignut u okviru maratonskih pregovora o zaštiti klime ranije ove godine. Prihodi od ove mere će delimično ići u kasu nemačkog problematičnog železničkog operatera Deutsche Bahn.

"Savezna vlada brine o stvaranju prihoda, a ne o uticaju upravljanja motornim vozilima", rekao je portparol nemačkog Udruženja za transport i logistiku (DSLV) za EURACTIV.

Kako se očekuje da će prihodi od nove putarine porasti, a ne opasti, tokom narednih godina, "savezna vlada je očigledno svesna da ni alternativni pogoni ni infrastruktura za punjenje nisu dostupni u dovoljnoj meri da bi se ostvario brzi pomak ka vozilima sa nultom emisijom CO2 na putu".

"Kada bi porez na CO2 bio efikasan, prelazak na vozila sa nultom emisijom bio bi brži", rekao je portparol DSLV-a.

(EURACTIV.rs)