Astronome je zbunjivala misterija na Neptunu, a sada misle da su otkrili njenu tajnu.
Oblaci ledene planete Neptun, koji su nalik cirusima, uglavnom su nestali pre četiri godine. Danas samo deo lebdi iznad južnog pola planete.
Zahvaljujući analizi skoro tridesetogodišnjeg posmatranja Neptuna tokom kojih su podaci prikupljani uz pomoć tri svemirska teleskopa, naučnici su utvrdili da smanjena količina oblaka na ledenoj planeti može ukazivati na to da su promene u skladu sa solarnim ciklusom, prema nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Icarus.
"Ovi izvanredni podaci nam daju najjači dokaz do sada da su Neptunovi oblaci u korelaciji sa Sunčevim ciklusom", rekao je viši autor studije Imke de Pater, profesor astronomije na Univerzitetu Kalifornija, u saopštenju za javnost. "Naši nalazi podržavaju teoriju da Sunčevi (ultraljubičasti) zraci, kada su dovoljno jaki, mogu pokrenuti fotohemijsku reakciju koja proizvodi Neptunove oblake."
Tokom solarnog ciklusa, nivo aktivnosti u sunčevim dinamičkim magnetnim poljima raste i opada. Prema NASA-i, magnetno polje se okreće svakih 11 godina jer postaje sve više zapetljano kao klupko prediva. Kada postoji povećana aktivnost na Suncu, intenzivnije ultraljubičasto zračenje bombarduje solarni sistem.
Sa podacima NASA-inog svemirskog teleskopa Hubble, iz opservatorije W.M. Keck na Havajima i opservatorije Lick u Kaliforniji, naučnici su posmatrali 2,5 ciklusa aktivnosti oblaka tokom 29-godišnjeg perioda posmatranja Neptuna - tokom kojih se reflektivnost planete povećala 2002. i smanjila 2007. Neptun je ponovo posvetleo 2015, pre nego što je potamneo 2020. na najniži nivo ikada viđen. Tada je većina oblaka nestala.
"Čak i sada, četiri godine kasnije, najnovije slike koje smo snimili prošlog juna još uvek pokazuju da se oblaci nisu vratili na svoje pređašnje nivoe", rekla je u saopšteneju glavna autorka studije Erandi Čavez, studentkinja doktorskih studija u Centru za astrofiziku, Harvard & Smithsonian.
Nalazi su "izuzetno uzbudljivi i neočekivani, posebno zato što Neptunov prethodni period niske aktivnosti oblaka nije bio ni približno tako dramatičan i produžen", dodala je Čavez.
Iznenađujuća korelacija
Autori su takođe otkrili da se dve godine nakon vrhunca ciklusa na Neptunu pojavilo više oblaka - i da što je više oblaka bilo, to je Neptun bio svetliji od sunčeve svetlosti koja se odbija od njega. Ta veza je bila "iznenađujuća za naučnike jer je Neptun najudaljenija velika planeta našeg solarnog sistema i prima sunčevu svetlost sa oko 0,1% intenziteta kojeg prima Zemlja", navodi NASA. Nalazi su takođe u suprotnosti sa idejom da na oblake utiču četiri Neptunova godišnja doba, od kojih svako traje oko 40 godina.
"Ovo je veoma interesantan i veoma dobar, staromodni detaljni detektivski rad", rekao je Patrik Irvin, profesor planetarne fizike na Univerzitetu u Oksfordu, koji nije bio uključen u studiju. "Ovaj novi rad pokriva duži vremenski period od prethodnih studija i pokazuje ubedljivu korelaciju uočenog oblačnog pokrivača sa sunčevom UV osvetljenošću."
Ali postoji dvogodišnje vremensko kašnjenje između vrhunca solarnog ciklusa i povećane količine oblaka na Neptunu. Autori smatraju da se ovaj jaz može objasniti fotohemijom koja se javlja visoko u gornjoj atmosferi planete, kojoj je potrebno vreme da stvori oblake.
Odnos između povećane svetlosti sunca i formiranja oblaka može biti posledica stvaranja jonizovanih molekula koji mogu delovati kao jezgra kondenzacije oblaka i pomoći u pokretanju kondenzacije, rekao je Irvin.
"Fascinantno je što možemo da koristimo teleskope na Zemlji za proučavanje klime sveta udaljenog više od 2,5 milijardi milja od nas", rekao je koautor studije Karlos Alvarez, astronom iz opservatorije Keck. "Napredak u tehnologiji i zapažanjima omogućili su nam da ograničimo Neptunove atmosferske modele, koji su ključni za razumevanje korelacije između klime ledenog giganta i solarnog ciklusa."
Istraživački tim još uvek prati aktivnosti oblaka na Neptunu jer bi više UV svetla takođe moglo da potamni oblake planete, smanjujući njenu ukupnu osvetljenost, rekli su autori.
Pored toga, oluje Neptuna koje se dižu iz duboke atmosfere utiču na oblačni pokrivač planete - ali nisu povezane sa oblacima formiranim u gornjoj atmosferi. Ta varijabla bi mogla da ometa studije koje gledaju na korelacije između fotohemijski proizvedenih oblaka i solarnog ciklusa. Više istraživanja bi takođe moglo da sugeriše koliko dugo može trajati gotovo potpuno odsustvo oblaka na Neptunu.
Ova potraga, zauzvrat, mogla bi ne samo da proširi znanje astronoma o Neptunu, već i da pomogne istraživačima da bolje razumeju mnoge egzoplanete izvan Sunčevog sistema za koje se veruje da imaju karakteristike slične ledenom divu, navodi NASA.
Studija takođe "podvlači potrebu da se nastavi sa praćenjem planeta Sunčevog sistema", rekao je Irvin. "Samo posmatranjem ovih planeta u redovnim intervalima moguće je izgraditi dugoročan, pouzdan skup podataka za ispitivanje ovih periodičnih varijacija."
(EURACTIV.rs)