Efikasnost prototipa ovog čipa se svodi na komponente koje funkcionišu na sličan način kao i veze u mozgu, rekao su iz tehnološkog giganta IBM.

Njegova efikasnost se svodi na komponente koje funkcionišu na sličan način kao i veze u ljudskom mozgu. U poređenju sa tradicionalnim računarima, "ljudski mozak je u stanju da postigne izuzetne performanse uz malo energije", rekao je naučnik Tanos Vasilopulos, iz IBM-ove istraživačke laboratorije u Cirihu.

On je za BBC rekao da bi superiorna energetska efikasnost značila da bi "velika i složenija opterećenja tokom rada mogla da se obavljaju u okruženjima male snage ili sa ograničenom baterijom", na primer u automobilima, mobilnim telefonima i kamerama.

"Pored toga, cloud provajderi će moći da koriste ove čipove kako bi smanjili troškove energije i njihov ugljenični otisak", dodao je on.

"Digitalno analogno"

Većina čipova je digitalna, što znači da čuvaju informacije kao nule i jedinice, ali novi čip koristi komponente koje se nazivaju memristori (memorijski otpornici) koji su analogni. Razliku između digitalnog i analognog možete zamisliti kao razliku između prekidača za svetlo i prekidača za prigušivanje. Ljudski mozak je analogan, a način rada memristora sličan je načinu na koji funkcionišu sinapse u mozgu.

Izvor: EPA-EFE/MAURITZ ANTIN

Profesor Ferante Neri, sa Univerziteta u Sariju, objašnjava da memristori spadaju u oblast onoga što biste mogli nazvati računarstvom inspirisanim prirodom, koje oponaša funkciju mozga.

Memristor bi mogao da "pamti" svoju električnu istoriju, na sličan način kao sinapsa u biološkom sistemu.

"Međusobno povezani memristori mogu da formiraju mrežu koja liči na biološki mozak", rekao je profesor. On je bio oprezno optimističan u pogledu budućnosti čipova koji koriste ovu tehnologiju: "Ova dostignuća sugerišu da smo možda na pragu da budemo svedoci pojave čipova sličnih mozgu u bliskoj budućnosti."

Međutim, on je upozorio da razvoj računara zasnovanog na memristorima nije jednostavan zadatak i da će pred nama biti niz izazova za široko usvajanje, uključujući troškove materijala i poteškoće u proizvodnji.

Korišćenje ovih komponenti čini novi čip energetski efikasnijim, ali novi čip takođe ima digitalne elemente. Ovo čini čip lakšim za postavljanje u postojeće AI sisteme.

Mnogi telefoni sada imaju ugrađene AI čipove koji pomažu u stvarima kao što je obrada fotografija. Na primer, iPhone ima čip sa "neuralnim motorom".

U budućnosti, IBM se nada da bi čipovi u telefonima i automobilima mogli biti efikasniji, obećavajući duži vek baterije i nove aplikacije.

Na kraju, čipovi poput IBM-ovog prototipa mogli bi pomoći u uštedi mnogo energije ako bi zamenili čipove u bankama računara koji napajaju aplikacije moćnih AI sistema.

Takođe bi mogli da smanje vodu potrebnu za hlađenje centara podataka. Data centrima su potrebne ogromne količine električne energije da bi mogli da rade - veliki objekat će koristiti toliko struje koliko i grad srednje veličine.

Profesor IT-a na Univerzitetu Bat, Džejms Devenport, rekao je da su otkrića IBM-a "potencijalno interesantna", ali je upozorio da čip nije "jednostavno" rešenje problema, već više kao "mogući prvi korak".

(EURACTIV.rs)