Nedavni šumski požari u Kanadi su oslobodili više ugljen-dioksida koji zagreva planetu u prvih šest meseci 2023. nego u bilo kojoj zabeleženoj godini. Zato tehnološke kompanije širom sveta inovacijama doprinose rešavanju ovog problema.

Skoro 900 šumskih požara zabeleženo je u Kanadi tokom nedelje od 17. jula, izgorelo je ukupno 10 miliona hektara i to je bila najgora požarna sezona u istoriji. Ti šumski požari su takođe oslobodili više ugljen-dioksida koji zagreva planetu u prvih šest meseci 2023. nego u bilo kojoj zabeleženoj godini do sada.

Ovo uništenje je podstaklo ulaganja u tehnologiju koja bi mogla da pomogne u otkrivanju šumskih požara pre nego što njihove razmere postanu ovoliko ozbiljne.

Sa sedištem u Nemačkoj i kancelarijom u Vankuveru, kompanija OroraTech ima osam satelita u niskoj orbiti sa specijalnim infracrvenim senzorima koji prate temperaturu u površinaama od po četiri puta četiri metra.

U kombinaciji sa podacima dobijenih putem drugih satelita, njihov sistem može brzo uočiti temperaturne anomalije i prijaviti ih klijentima, među kojima su šumarske i vatrogasne službe. Sistem takođe može analizirati podatke i predvideti kako bi se požari mogli da se razviju.

"Naš softver vam može reći koji će se požar od mnogih na zemlji razvijati brže od drugih", kaže Tomas Grubler, izvršni direktor OroraTech-a.

Do 2026. njihov sistem bi trebalo da bude u stanju da skenira Zemlju 48 puta dnevno.

Izvor: Screenshot Youtube/OroraTech

Druga kompanija, Cornea sa sedištem u Njujorku, koristi veštačku inteligenciju da unese geografske i topografske podatke u svoje mape, na kojima mogu da se predstave potencijalni požari, kaže izvršni direktor Džoš Mendelson.

"Želimo da optimizujemo način na koji osoblju koje upravlja šumama dajemo jasniju mogućnost da saopšte zajednicama koji su rizici od šumskih požara", kaže on.

Kada izbije veliki požar, nije uvek moguće suzbiti svaki. Zato su u kompaniji Cornea napravili sistem mapiranja koji takođe identifikuje pozicije sa većom verovatnoćom uspeha u borbi protiv požara.

SensaioTech, sa sedištem u Torontu i Brazilu, razvio je uređaj veličine mobilnog telefona koji može da prati 14 različitih varijabli na šumskom tlu, uključujući temperaturu tla, vlažnost i salinitet.

Ta očitavanja, koja se uzimaju svakog minuta, zatim se prenose na kontrolnu tablu da bi ih klijenti pregledali i takođe mogu upozoriti kada te varijable dostignu opasne nivoe.

"Najbolji satelitski podaci stari su 30 minuta", kaže izvršni direktor Žoao Lopez, "ali naši senzori pružaju podatke u realnom vremenu o tome šta se dešava unutar šumskog tla."

Dronovi takođe dobijaju nadogradnju kako bi pomogli vatrogascima. FireDrone, eksperimentalni dron koji su razvili naučnici sa Imperijal koledža u Londonu i švajcarskog istraživačkog instituta Empa, može 10 minuta da izdrži temperature do 200°C.

Koristi se više za borbu protiv požara nego za njihovo otkrivanje, a ideja je da ovaj dron može samostalno da uleti u zapaljene zgrade, zatim da prenese informacije vatrogascima, poput izvora vatre i lokacije zarobljenih ljudi.

Izvor: Screenshot Youtube/EmpaChannel

Uprkos svim novim tehnologijama, odgonetanje u kojim šumama će izbiti sledeći požar je igra pogađanja, kaže Majkl Flanigan, sa istraživačke katedre za prediktivne usluge, upravljanje vanrednim situacijama i nauku o požaru na Univerzitetu Tompson Rivers.

Senzori mogu da pronađu suvo tlo i visoku toplotu, ali ne mogu često da predvide jedan od glavnih uzroka šumskih požara: munje, za koje Flanigan kaže da su od 1970-ih izazvale četiri puta više požara na zapadu SAD-a.

"I budimo iskreni, mi živimo u toplijem svetu, tako da su klimatske promene faktor koji ne možemo da zanemarimo", dodaje profesor Flanigan.

Ali od svih revolucionarnih tehnologija u proteklih pola veka koje su doprinele otkrivanju šumskih požara, on ukazuje na prilično skroman uređaj.

"Mobilni telefoni su omogućili javnosti da locira požare i upozori odgovorne za upravljanje požarom, a vidimo da sve više vatrogasnih agencija imaju svoje aplikacije kako bi to olakšale javnosti", kaže profesor Flanigan.

(EURACTIV.rs)