Evropske šume su ugrožene sve većom učestalošću požara i suša uzrokovanih klimatskim promenama, što izaziva zabrinutost da li su dovoljno otporne da nastave da održavaju biodiverzitet (biološku raznovrsnost), kao i ljudske aktivnosti.

"S obzirom na najneposredniju pretnju evropskim šumama – uticaj klimatskih promena – ono što tim šumama najviše treba jeste kontinuirani rad na njihovoj otpornosti", rekla je Helen Koh, savetnica za politiku u Konfederaciji evropskih šumovlasnika.

"Otpornost kroz dobro prilagođeno upravljanje je ključna", dodala je ona, rekavši da će to pomoći šumama da se izbore sa očekivanim povećanjem prirodnih katastrofa i faktora stresa koji dolaze sa klimatskim promenama.

Šume su ekosistemi kojima treba upravljati dugoročno ako Evropa želi da nastavi da koristi mnoge usluge koje pružaju, rekla je Koh za EURACTIV.

EU radi na zakonu koji će obnoviti prirodu i preokrenuti drastičan pad ekosistema. Već sada niču projekti širom Evrope, čiji je cilj transformacija šuma u otpornije, raznovrsnije domove za različite vrste, ali i ekonomske aktivnosti.

Mnogo toga zavisi od država članica

Ali dok su neke osnove za ovakve ciljeve, kao što su angažovanje zajednice, univerzalne, mnogi drugi napori zavise od lokalnog konteksta.

Nacrt zakona EU to prepoznaje, ostavljajući zemljama EU da sastave nacionalne planove obnove.

"Svaki put treba da odemo na neko mesto i vidimo kakav je tip šume, koji su rizici, kako možemo da je pripremimo da duže traje, i što je najvažnije, da uzmemo u obzir zajednicu koja živi pored nje", rekla je Magda Bou Dager Karat, naučnik sa Mediteranske ustanove Evropskog instituta za šume.

Ona je rekla za EURACTIV da postoji ogromna potreba za obnavljanjem šuma u Evropi, koje su vekovima bile prekomerno eksploatisane i pod pritiskom poljoprivrede i urbanizacije.

Izvor: EPA-EFE/HOTLI SIMANJUNTAK

Međutim, metode obnove se veoma razlikuju, podvukla je ona.

"Veoma često smo mislili da je jedina akcija koju treba da uradimo kako bismo obnovili šumu, na primer, da sadimo drveće. Dok danas imamo potpuno drugačiji pristup ovome", rekao je Kharrat.

Obnova može uključivati sadnju novih stabala, ali pristup projekta za obnovu šume SUPERB takođe uključuje premošćavanje jazova između šuma kao i dodavanje novih vrsta zbog diverzifikacije šuma.

Više vrsta, jače šume

Evropa je izgubila mnoge svoje stare šume, koje su bile utočište mnogim vrstama. Mnoge šume su zasađene posle Drugog svetskog rata, sa fokusom na brzo rastuću biomasu za potrebe privrede. Međutim, sve je veća spoznaja da su šume sa nekoliko ili jednom vrstom podložnije klimatskim promenama.

Što više vrsta i slojeva postoji u šumi – uključujući drveće, žbunje i pokrivač tla – to će oni biti otporniji na spoljne udare poput štetočina i požara, rekla je Kelsei Perlman iz grupe za šumarstvo Fern.

"Kada imate monokulturu, ako je podložna određenoj bubi, na primer, cela plantaža brzo propada. Dok ako imate raznovrsnije područje, onda će postojati neka stabla koja su otporna, koja ne dozvoljavaju širenje te štetočine ili slabost na sušu jer su sva stabla mlada", objasnila je ona.

Obezbeđivanje jakih šuma nije neophodno samo za biodiverzitet, već i za podršku bioekonomije. Ovo postaje sve važnije jer Evropa traži alternative na biološkoj bazi kako bi se udaljila od fosilnih proizvoda.

"Bez funkcionalnog šumskog ekosistema rizikujemo da završimo u situaciji u kojoj je teško izvući neophodne resurse kao što su drvo i druge usluge koje nam priroda može učiniti a od kojih zavisimo", rekao je Martin Jentzen, konsultant koji radi na jačanju šuma.

(EURACTIV.rs)