Ovaj izuzetno važan instrument za pomoć u sektoru civilne zaštite olakšava saradnju u reagovanju tokom vanrednih situacija, pripremi i prevenciji između zemalja članica, kao i nekoliko drugih evropskih zemalja koje nisu članice EU.

Od nedelje, 23. jula uveče, vatrogasci se bore sa vatrenom stihijom u Agiosu, na Krfu, Karistosu i Ilikisu. Rodos gori već deset dana, zbog čega je na jugu ostrva proglašeno vanredno stanje, a građanima u Eviji je naloženo da se evakuišu iz kuća koja se nalaze na ugroženim područjima, prenose grčki mediji.

Izvor: EPA-EFE/VASILIS PSOMAS

U ovakvim, ali i drugim vanrednim situacijama koje nastaju usred elementarnih nepogoda, Evropska unija aktivira Mehanizam civilne zaštite.

Ovaj izuzetno važan instrument za pomoć u sektoru civilne zaštite olakšava saradnju u reagovanju tokom vanrednih situacija, pripremi i prevenciji između zemalja članica, kao i nekoliko drugih evropskih zemalja koje nisu članice EU.

Srbija je, tako, postala članica Mehanizma 2015. godine. I pre toga, tokom razornih poplava u maju 2014. godine, Srbiji je pružena pomoć kroz Mehanizam civilne zaštite EU i ta operacija je bila jedna od najvećih otkad je ovaj instrument solidarnosti uspostavljen.

Iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, za EURACTIV je potvrđeno da su upravo kroz aktiviranje Mehanizma, srpski spasioci u utorak, 25. jula u 16 časova krenuli iz Niša put Grčke, kako bi pomogli kolegama u gašenju požara i pružanju druge neophodne pomoći.

"Uputilo se ukupno 36 pripadnika Sektora za vanredne situacije sa 14 vozila, najvećim delom namenjenih gašenju požara na otvorenom prostoru. Uz to su krenula dva pripadnika medicinskog tima sa sanitetskim vozilom", kaže za EURACTIV Miloš Milenković, pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice, Sektora za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Pripadnici Sektora za vanredne situacije će do Grčke stići vozilima koja su specijalizovana za gašenje šumskih požara. Od juna 2021. godine, 27 najnovijih ovakvih vozila dostupna su Sektoru, i u pitanju je donacija Evropske unije u vrednosti više od milion evra. Vozila su, inače, raspoređena u opštinama i gradovima širom Srbije.

Izvor: EU info mreža

Srpski spasioci u međunarodnim akcijama

Tek kada stignu u Grčku, srpski vatrogasci će saznati koje im je konačno odredište.

"Oni će biti raposređeni gde pomoć bude najpotrebnija. Kako pratimo po izveštajima, situacija se menja i tek kada stignu tamo, kako i procedura nalaže, u dogovoru sa lokalnim vlastima, odnosno predstavnicima nadležne Službe za upravljanje vanrednim situacijama Republike Grčke, biće doneta konačna odluka o raspoređivanju srpskih vatrogasaca i spasilaca", objašnjava za EURACTIV Milenković.

Koliko je značajan Mehanizam civilne zaštite EU govori i podatak o njegovom aktiviranju od strane Republike Grčke i pomoći koja je stigla u najkraćem roku.

"Republika Grčka je aktivirala Mehanizam od 18. jula i do sada je stigla pomoć iz devet država", kaže Milenković.

Među zemljama koje pružaju pomoć Grčkoj su Bugarska, Kipar, Hrvatska, Francuska, Italija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Malta, koje su u najkraćem roku poslale 424 vatrogasca i 104 vozila za gašenje požara.

Izvor: EPA-EFE/KOSTAS

Tokom poslednjih nekoliko godina, srpski vatrogasci i spasioci bili su angažovani u čitavom regionu na pružanju pomoći usled različitih neprilika koje su zadesile zemlje u okruženju.

"Što se tiče međunarodne spasilačke pomoći, imali smo ove godine tokom februara meseca u Turskoj razorni zemljotres. Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova su bili upućeni na tlo Turske kako bi pružili pomoć u akcijama zaštite i spasavanja. Zatim, Grčka leta 2021. godine - na ostrvu Evija naši vatrogasci i spasioci su pokazali zavidne rezultate u pomoći kolegama iz Grčke i u sadejstvu sa drugim međunarodnim timovima. Isto su u pitanju bili šumski požari. Istog leta ne smemo da zaboravimo pomoć koja je pružena od strane kolega iz helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova. Tada su i helikopteri jedinice MUP-a, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije, bili poslati u pomoć Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj. Prošle godine smo isto imali saradnju sa helikopterskom jedinicom u Republici Sloveniji, usled šumskih požara. U Albaniju novembra 2019. godine, srpski tim je bio upućen na tlo Drača, kako bi pružio pomoć nakon razornog zemljotresa. A pre toga pružena je pomoć Severnoj Makedoniji nakon poplava. U Grčkoj pre nekoliko godina Hilandar je bio ugrožen - naši vatrogasci i spasioci su učestvovali u gašenju požara. To je nešto najbitnije u poslednjih nekoliko godina gde smo bili angažovani", kaže Milenković.

Izvor: EU info mreža

Na pitanje EURACTIV-a da li se spasioci dobrovoljno javljaju da učestvuju u određenim akcijama, ili postoji određeni način kako se vrši odabir ko će gde biti raspoređen na zadatku, Milenković objašnjava:

"Sa ponosom naglašavamo da je naš sistem, odn. upravljanje vanrednim situacijama, pogotovo aktiviranje spasilačkih jedinica, centralizovan. Šta to znači? Znači da kada se dobije nalog ministra, pomoćnik ministra - načelnik sektora daje zadatak da se što pre napravi spisak ljudstva, vozila i tehnike koji će se uputiti u državu koja je zatražila pomoć. Tako da nema dobrovoljnosti, već u skladu sa nekim dodatnim procenama i angažmanom u svojim jedinicama donosi se odluka koji će profesionalni pripadnici spasilačkih jedinica biti upućeni u državu pogođenu određenim opasnostima (elementarnom ili tehničko-tehnološkom nepogodom). Centralizovani sistem znači da za par desetina minuta već su spremni spiskovi ljudi sa opremom i tehnikom koji će biti upućeni u neku državu koja je zatražila pomoć, u ovom slučaju to je Grčka."

(EURACTIV.rs)