Ovi dokazi potiču iz instrumenta zvanog Šerlok koji je postavljen na robotsku ruku rovera sa šest točkova, a koji omogućava detaljno mapiranje i analizu organskih molekula.

Ovi dokazi potiču iz instrumenta zvanog Šerlok koji je postavljen na robotsku ruku rovera sa šest točkova, a koji omogućava detaljno mapiranje i analizu organskih molekula. Istraživači izveštavaju o nalazima Šerloka sa 10 mesta na dve geološke formacije na dnu kratera Jezero.

Dobili su dokaze koji ukazuju na prisustvo organskih molekula u više uzoraka stena, uključujući i neke koje su prikupljene za potencijalni povratak na Zemlju zarad daljih analiza. Istraživači su primetili da dokazi o takvim molekulima nisu dokaz života u prošlosti ili sadašnjosti na Marsu, i da nebiološki procesi ostaju verovatnije objašnjenje.

„Organi su molekularni gradivni blokovi života kakvog poznajemo, ali se takođe mogu formirati iz geoloških procesa koji nisu direktno povezani sa životom. Vidimo višestruke signale za koje se čini da se razlikuju po formacijama dna kratera i u mineralima sa kojima su povezani", rekla je astrobiološkinja Sunanda Šarma iz NASINE Laboratorije za mlazni pogon u Kaliforniji, koja je vodeća autorka istraživanja objavljenog ove nedelje u časopisu "Nature".

Rover "Perservance", koji je u misiji traženja dokaza o drevnom životu na Marsu i prikupljanja uzoraka stena i tla za mogući povratak na Zemlju, sleteo je u februaru 2021. u krater Jezero, oblast na severnoj hemisferi planete koja je nekada bila preplavljena vodom i gde se nalazi devni jezerski basen.

Izvor: Screenshot YouTube/NASA Jet Propulsion Laboratory

Mars nije uvek bio ovakav kakav je danas, jer je u dalekoj prošlosti na površini imao vodu u tečnom stanju. Naučnici sumnjaju da su mikrobi nekada mogli da žive u krateru Jezero. Veruju da su se rečni kanali prelili preko zida kratera i stvorili jezero pre više od 3,5 milijardi godina.

Signali organskih molekula otkriveni su na svih 10 mesta koja je Šerlok proučavao na dnu kratera. Stene su bile magmatske - vulkanski formirane.

Šerlok koristi kamere, laser i instrumente zvane spektrometri koji analiziraju talasne dužine svetlosti da bi potražili organske molekule koji mogu biti znaci nekadašnjeg života mikroba. U skladu sa temom koja je inspirisana slavnim detektivom Holmsom, Šerloku pomaže Votson, kamera u boji za dobijanje krupnih slika zrna stena i tekstura površine.

Istraživači ne znaju specifična organska jedinjenja koja je Šerlok otkrio, ali imaju neke tragove. Koautor studije Rajan Ropel, diplomirani student hemije Univerziteta u Pitsburgu, rekao je da bi hemijski potpisi mogli da potiču od jedinjenja poput benzena ili naftalena.

„Na Zemlji, oni su prilično česti u sirovoj nafti, koja ima biotičko poreklo, ali ih možemo formirati i sintetički kroz različite hemijske reakcije", rekao je Ropel.

"Koncentracije koje smo otkrili su generalno niske, ali smo primetili signale povezane sa organskim materijama na skoro svakoj steni koju smo uzorkovali", dodao je Ropel.

On je rekao da istraživači ne mogu isključiti da bi neorganski - metalni - izvori mogli biti odgovorni za neke od signala koji ukazuju na organske molekule.

Znakovi organskih molekula prvi put su otkriveni na Marsu 2015. godine od strane drugog rovera pod nazivom Curiosity, a nakon toga je usledilo još dokaza u narednim godinama. S obzirom da Perseverance sada otkriva moguće organske molekule, gomilaju se dokazi da bi oni mogli biti relativno česti na Marsu, iako na niskim nivoima.

Istraživači su i dalje oprezni u pogledu nalaza.

„Postoje i biotički i abiotički mehanizmi koji mogu da formiraju organske molekule. Međuplanetarna prašina, padavine meteorita ili interakcije vode i stene mogu proizvesti organske materije abiotički", rekao je Ropel. „S druge strane, drevni život je takođe mogao da proizvede ove organske materije, ali ovo je generalno hipoteza u poslednjem slučaju. Moramo da isključimo sve abiotičke mehanizme pre nego što preskočimo do zaključka da je bilo koji organski molekul znak života."

(EURACTIV.rs)