Istraživači sa Univerziteta Kalifa u Abu Dabiju stvorili su novi nanomaterijal za koji kažu da može da očisti ove boje i druge zagađivače iz industrijskih otpadnih voda.

Zato su istraživači sa Univerziteta Kalifa u Abu Dabiju, stvorili nanomaterijal za koji kažu da može da očisti ove boje i druge zagađivače iz industrijskih otpadnih voda.

Materijal se sastoji od sitnih zrnaca nalik pesku, vidljivih golim okom samo u grozdovima, koji skupljaju štetne materije na svojim površinama i u porama, kaže Enas Našef, vođa projekta i profesor hemijskog inženjeringa na Univerzitetu Kalifa.

Nanomaterijal se sastoji od supstance koja se zove polimer. Ona oponaša „lepak" koji dagnje koriste da se zalepe za stene, u kombinaciji sa rastvaračem. Pronalaženje pravog rastvarača bio je izazov, kaže Našef, jer je većina rastvarača toksična, ali tim je identifikovao onaj koji je istovremeno efikasan i, što je najvažnije, ekološki prihvatljiv.

Izvor: EPA/KIMIMASA MAYAMA

 „Ako će stvar koju koristite zagaditi vodu, kakva je onda korist?" on kaže.

Tim je testirao svoj nanomaterijal na crveno-narandžastoj boji i objavio svoje nalaze ranije ove godine.
„Za sada nema toksičnih efekata", kaže Našef, dodajući da se polimer može očistiti od zagađivača i zatim ponovo koristiti.

„U isto vreme brinemo o efikasnosti i o životnoj sredini", kaže on.

Globalna kriza vode

Iako je tekstilna industrija među onima koji najviše doprinose industrijskim otpadnim vodama, tu su i rudarstvo, petrohemija, farmaceutski industrija i poljoprivreda koji predstavljaju veliki problem.
Ujedinjene nacije procenjuju da se na globalnom nivou svake godine proizvede skoro 95 milijardi galona otpadnih voda - što je otprilike ekvivalentno količini dovoljnoj za 41 godinu pijaće vode za celokupnu ljudsku populaciju.

Izvor: EPA/STR

Značajan izveštaj, koji je u martu objavila Globalna komisija za ekonomiju vode (GCEW), otkrio je da se samo 20% otpadnih voda trenutno prečišćava, pri čemu se mnogo manje reciklira, što doprinosi globalnoj nestašici čiste vode. Izveštaj predviđa da će potražnja za slatkom vodom nadmašiti ponudu za 40% do 2030. godine.

Tekstilna industrija čini do 20% industrijskih otpadnih voda u svetu - jedan od razloga zašto su Našef i njegov tim odlučili da svoje napore usmere na boje.

Oni su ciljali na „anjonske boje", jer nema mnogo efikasnih metoda za uklanjanje ovih vrsta boja iz vode. Našef se nada da bi njegov visokoefikasni materijal mogao da reši problem prljavih otpadnih voda u ovom sektoru.

„Trenutno mogu da se tretiraju druge boje, ali sa anjonskom bojom ima problema", kaže Našef. "Dakle, biće potreban ovaj nanomaterijal za tretiranje."

Izvor: EPA-EFE/KHALED ELFIQI

Primena van tekstilne industrije

Sada kada je nanomaterijal inspirisan dagnjama pokazao obećavajuće rezultate u laboratoriji, Našef traži industrijske partnere kako bi ga testirao na terenu.

Takođe se nada da će osmisliti rešenja za čišćenje ne samo tekstilnih boja iz vode. Našef razvija još jedan nanomaterijal za koji kaže da bi mogao da ukloni viruse iz bolničkih otpadnih voda - inovaciju koja bi mogla da pomogne u ograničavanju širenja pandemija u budućnosti.

Ovi polimeri za čišćenje vode takođe mogu pomoći da procesi desalinizacije budu održiviji - što je važan faktor na Bliskom istoku, gde su izvori slatke vode oskudni. Postrojenja za desalinizaciju troše mnogo energije za uklanjanje soli iz vode. Našef kaže da bi korišćenje nanomaterijala zasnovanih na membrani u prethodnom tretmanu moglo smanjiti energiju potrebnu za čišćenje vode. „Ako to možemo da ciljamo, to će smanjiti opterećenje postrojenja za desalinizaciju", dodaje Našef.

Na kraju, Našef se nada da će njegov rad u laboratoriji imati pozitivan uticaj u stvarnom svetu na snabdevanje vodom - i „učiniti nešto za sledeću generaciju".

(EURACTIV.rs)