S obzirom na to da čovečanstvo ponovo planira da kroči na Mesec nakon 50 godina, svemirske agencije širom sveta u potrazi su za lunarnom zemljom – odnosno, replikama.

Iako se nalazi u blizini vulkanskog kratera Tamia koji je u srcu ostrva, Tao nije jedna od ključnih turističkih atrakcija Lanzarota.

Međutim, nedavno su u ovaj grad počeli da dolaze posetioci sasvim drugačije vrste - oni čiji interes nije usmeren ka vulkanu, već ka tamnosivoj zemlji na kojoj je Tao izgrađen.

Ovaj jednoličan, kamenit materijal ima iznenađujuću ulogu u jednom od najambicioznijih ljudskih poduhvata ovog veka. Pomoći će da se ljudi vrate na Mesec.

Tim španskih naučnika otkrio je da bazalt iz kamene eksploatacije u blizini Taoa izuzetno podseća na uzorke lunarnog regolita - sloj prašnjavog i kamenog otpada koji prekriva površinu Meseca - koje je posada Apola 14 donela na Zemlju 1971. godine.

Koristili su ga kako bi napravili uzorak replike lunarnog regolita koji može da se koristi za testiranje hardvera i eksperimenata pre nego što budu poslati na Mesec.

Uzorak zemlje nazvan LZS-1 je najnoviji na listi replika lunarnog regolita različitog kvaliteta koji su razvijeni kako bi pomogli NASA-i i drugim svemirskim agencijama širom sveta da se pripreme za misije na Mesec.

Sa Meseca je donešeno 380kg zemlje, ali nije bilo dovoljno

Jedan od prvih razvijenih lunarnih replika bio je Minnesota Lunar Simulant 1 (MLS-1) na Univerzitetu u Minesoti 1988. godine, od bazalta pronađenog u napuštenoj kamenoj eksploataciji u Dulutu, Minesota. Istraživači su otkrili da stene odgovaraju hemijskom sastavu zemlje sakupljene sa površine Mora spokojstva (lunarno more na površini Meseca) koje su posetili astronauti Apola 11.

Šest misija Apola koje su sletele na Mesec između 1969. i 1972. godine donele su sa sobom oko 380 kg lunarne zemlje i stena na Zemlju. Ovi uzorci su pažljivo čuvani zbog njihove ograničene dostupnosti.

Izvor: EPA-EFE/LARRY W. SMITH

"Bili su dragoceni i korišćeni samo za važna naučna istraživanja", kaže Džon Gruener, svemirski naučnik u istraživačkom odeljenju za astro-materijale i istraživačke nauke u Johnson Space Centru NASA-e u Hjuston.

Ipak, kako su se reserve smanjivale, inženjerima, biolozima, botaničarima i drugim istraživačkim timova koji rade na projektima vezanim za Mesec bilo je potrebno toga još. Trebalo im je nešto na čemu mogu da testiraju svoju opremu i eksperimente.

Rešenje - razviti replike

S obzirom na to da su zalihe pravog lunarnog zemljišta bile veoma ograničene, jedino rešenje bilo je razviti lunarne replike na Zemlji. To je rezultiralo stvaranjem različitih tipova replika mesečevog tla.

Na Zemlji, glavna mesta gde se prirodno nalazi zemljište koje odgovara karakteristikama su u blizini vulkana, što su iskoristile brojne kompanije kako bi materijalizovale ovu potrebu. Jedno od takvih mesta je gore pomenuti gradić, ni po čemu poznat i gotovo neprimetan, ali od ogromne važnosti za istraživanja koja bi mogla biti ključna kada je u pitanju odnos Zemlje prema svemiru.

Izvor: EPA-EFE/PETER KOMKA HUNGARY OUT

Ova veštačka lunarna prašina je od vitalnog značaja za testiranje i razvoj opreme, kao i za obuku astronauta, bez potrebe da se pristupi pravom lunarnom materijalu.

Veštačka mesečeva prašina pomaže naučnicima da procene kako će se oprema ponašati u realnim uslovima i kako će se nositi s izazovima koje pruža lunarno okruženje. Drugo, ova veštačka lunarna prašina igra ključnu ulogu u obuci astronauta. Pomoću nje, astronauti mogu simulirati uslove na površini Meseca, vežbati rad s opremom i izvoditi naučne eksperimente. To je posebno važno jer se realni lunarni materijal može dobiti samo uzorkovanjem na samom Mesecu.

Konačno, veštačka lunarna prašina može biti od koristi i drugim naučnicima i istraživačima koji proučavaju geološke procese i formiranje planeta. Pravilno kreirana veštačka prašina može pomoći u simuliranju određenih uslova i razumevanju prirode Meseca i drugih tela u svemiru.

Kroz ovaj rad, naučnici se nadaju da će poboljšati naše razumevanje svemira i doprineti daljem istraživanju i razvoju svemirskih misija.

(EURACTIV.rs)