Nalazi, zasnovani na analizi podataka lendera InSight koji su podeljeni pre nego što je misija ostala bez struje i završila se, objavljeni su u junskoj studiji u časopisu Nature.

Astronomi su utvrdili da se skraćuje dužina marsovskog dana za delić milisekunde godišnje. Dan na Marsu traje oko 40 minuta duže od dana na Zemlji.

Povećano ubrzanje izgleda neverovatno malo, a istraživači nisu sasvim sigurni šta ga uzrokuje. Međutim, oni sugerišu da bi to moglo biti zbog akumulacije leda na marsovskim polovima ili porasta kopnenih masa nakon što su bile prekrivene ledom. Kada se masa planete pomeri na ovaj način, to može prouzrokovati ubrzanje okretanja planete.

Nalazi, zasnovani na analizi podataka InSighta koji su podeljeni pre nego što je misija ostala bez struje i završila se, objavljeni su u junskoj studiji u časopisu Nature.

Prvobitno, InSight, prva misija koja je proučavala unutrašnjost Marsa, trebalo je da traje oko dve godine nakon što je sletela u novembru 2018. Ali NASA je produžila misiju za još dve godine.

Izvor: Screenshot YouTube/NASA Jet Propulsion Laboratory

Misija je nastavila da prikuplja podatke o Marsu do samog kraja, utihnuvši u decembru 2022. nakon što je prašina blokirala njegove solarne panele da primaju sunčevu svetlost.

InSight je imao koristi od oslanjanja na napredak u radio tehnologiji koja je predstavljala veliko poboljšanje u odnosu na ono što su nosili Viking lenderi 1970-ih i Pathfinder iz 1990-ih. Nadogradnje na Deep Space Network, ili masivne antene postavljene na tri strateške tačke na Zemlji koje prenose informacije iz svemirskih misija, takođe su poboljšale tačnost podataka koje je uhvatio InSight i poslao nazad na Zemlju.

Naučnici su koristili mrežu dubokog svemira da emituju signale za RISE na InSight-u, koji je zatim reflektovao signal nazad na Zemlju. Ovi preneti signali pomogli su istraživačima da prate male promene frekvencije uzrokovane Doplerovim pomakom, što uzrokuje da se sirene menjaju u visini u zavisnosti od njihove udaljenosti. Promene frekvencije su u korelaciji sa rotacijom planete.

"Ono što tražimo su varijacije od samo nekoliko desetina centimetara tokom jedne godine na Marsu", rekao je u izjavi glavni autor studije Sebastijen Le Mestr, glavni istraživač RISE-a u Kraljevskoj opservatoriji Belgije. "Potrebno je veoma mnogo vremena i podataka da se akumuliraju pre nego što uopšte možemo da vidimo ove varijacije."

Izvor: Screenshot YouTube/NASA Jet Propulsion Laboratory

Merenje Marsovog kolebanja

Prethodna istraživanja koja su omogućila jedinstvenu detekciju unutrašnjosti planete potvrdila su da Mars ima jezgro od rastopljenog metala. Istraživači su zatim koristili RISE za merenje kolebanja Marsa dok jezgro pljuska.

Praćenje Marsovog kolebanja, ili nutacije, omogućilo je timu da izmeri veličinu jezgra. Podaci RISE-a sugerišu da jezgro ima radijus od oko 1.835 kilometara. Ova nova cifra je upoređena sa prethodnim procenama radijusa jezgra koje su prikupljene praćenjem seizmičkih talasa dok su putovali kroz unutrašnjost Marsa.

Kombinovanjem ovih merenja, istraživači procenjuju da Marsovo jezgro ima radijus između 1.790 i 1.850 kilometara.

Iako InSight više ne funkcioniše, njegova riznica podataka prikupljenih tokom četiri godine na površini Marsa promenila je način na koji naučnici razumeju crvenu planetu. Misija je bila prva koja je otkrila neke od tajni unutrašnjosti Marsa, a naučnici će analizirati njene podatke u narednim decenijama.

"Zaista je super biti u mogućnosti da dobijete ovo najnovije merenje - i to tako precizno", rekao je Brus Banerd, glavni istraživač InSight-a do penzionisanja 1. avgusta. Radio je u NASA-inoj laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija, 46 godina.

"Dugo sam bio uključen u napore da se geofizička stanica kao što je InSight postavi na Mars, a ovakvi rezultati čine sve te decenije rada vrednim toga."

(EURACTIV.rs)