Svemirska agencija je u blog postu o svojoj "strategiji velikih brzina" potvrdila da je nedavno proučavala da li bi komercijalni letovi brzinom do 4 maha - preko 4.800 kilometara na sat - mogli da polete u budućnosti.

Naime, svemirska agencija je u blog postu o svojoj "strategiji velikih brzina" potvrdila da je nedavno proučavala da li bi komercijalni letovi brzinom do 4 maha - preko 4.800 kilometara na sat - mogli da polete u budućnosti.

Studija NASA-inog istraživačkog centra Glen sugeriše da već postoje "potencijalna tržišta putnika na oko 50 već uspostavljenih ruta". Ove rute su bile ograničene na prekookeanske, uključujući preko severnog Atlantika i Pacifika, jer nacije, uključujući i SAD, zabranjuju nadzvučne letove iznad kopna.

Međutim, NASA razvija "tihu" supersoničnu letelicu, nazvanu X-59, kao deo svoje misije Quesst. Agencija se nada da bi nova letelica na kraju mogla da podstakne izmenu ovih pravila, otvarajući put avionima koji lete između 2 i 4 maha (2.470 - 4.900 kilometara na sat). Konkordova maksimalna brzina bila je 2,04 maha, ili oko 2.180 kilometara na sat. Mlaznjak koji putuje brzinom od 4 maha potencijalno bi mogao da pređe preko Atlantika za samo 90 minuta.

Nakon studija, NASA-in Advanced Air Vehicles Program (AAV) će sada preći na svoju sledeću fazu istraživanja za putovanja velikom brzinom, sa kompanijom za razvoj dizajna i "istraživanje mogućnosti putovanja avionom, ocrtavanje rizika i izazova i identifikovanje potrebnih tehnologija kako bi se postiglo ultrasonično putovanje", saopštila je agencija. Na istraživanju će raditi dva tima: jedan na čelu sa Boingom, a drugi sa Northrop Grumman Aeronautics Systems. Svaki će osmisliti dizajn za avione koji mogu da izdrže velike supersonične brzine.

Izvor: Screenshot YouTube/Lockheed Martin

Budućnost koja se brzo kreće

Slične studije kao što su sada urađene, a koje su sprovedene pre deceniju, oblikovale su razvoj aviona X-59, prema Lori Ozoroski, menadžerki projekta za NASA-in projekat komercijalne supersonične tehnologije. Na isti način, dodala je, nove studije će "osvežiti te poglede na tehnološke specifikacije i identifikovati dodatne potrebe istraživanja za širi opseg velikih brzina".

Sledeća faza će takođe razmotriti "bezbednost, efikasnost, ekonomske i društvene aspekte", rekla je Meri Džo Long-Dejvis, menadžerka NASA-inog projekta hipersonične tehnologije, dodajući da je "važno inovirati odgovorno".

U julu, Lockheed Martin je završio izradu NASA-inog testnog aviona X-59, koji je dizajniran da pretvori zvučne udare u puke udarce, u nadi da će omogućiti nadzvučni let iznad kopna. Testovi na zemlji i prvi probni let planirani su za kasnije tokom godine. Cilj NASA-e je da ima dovoljno podataka kako bi ih predala američkim regulatorima 2027. godine.

(EURACTIV.rs)