Arabika je vrsta kafe kojom se najviše trguje u svetu (oko 70% globalne trgovine). Ali ovo zrno je veoma osetljivo na promene temperature i vlažnosti, a poslednje dve godine proizvodnja nije zadovoljavala potražnju.
Na plodnim padinama planine Kenije, ugašenog vulkana, vlasnik male farme kafe Martin Kinjua odlučio je da ne sadi nove useve. Sadnice će, kaže, jednostavno umreti na vrućini.
„Imamo produženu sezonu suše, a navikli smo na dve kišne sezone", objašnjava on.
Kinjua, član Zadruge poljoprivrednika Mutira u okrugu Kirinjaga u Keniji, dodaje da visoke temperature privlače više štetočina i bolesti, što povećava troškove zaštite njegovih proizvoda. Upitan da li je ikada strahovao da neće zaraditi dovoljno novca za goli život, on nedvosmisleno kaže: „Da, osetio sam to mnogo puta".
Ono što se dešava na Martinovoj farmi je uvid u opasnost u kojoj se nalazi industrija kafe.
Arabika, vrsta koju Martin uzgaja, čini većinu zrna kafe kojima se trguje širom sveta, oko 70%. Ali ova vrsta je veoma osetljiva na promene temperature i vlažnosti. Poslednje dve godine proizvodnja nije zadovoljavala potražnju, pa industrija sada polaže nade u drugu vrstu kafe koja će održati proizvodnju - liberiku. Poreklom iz zapadne i centralne Afrike, komercijalna kultivacija je usredsređena na Filipine i trenutno čini samo 2% svetske žetve zrna kafe.
Sa čvršćim zrnom koje je teško preraditi i koji se smatra da proizvodi manje poželjan ukus, liberika sada ponovo dobija na značaju zbog svoje izdržljivosti u promenljivim klimatskim uslovima.
Dr Aron Dejvis često boravi u Palm Hausu u Kraljevskoj botaničkoj bašti, Kju, u Londonu, koja simulira tropsku klimu. Crvene bobice su ono što se obrađuje i prži kako bi se stvorilo piće koje je voljeno širom sveta.
Rad dr Dejvisa se poslednjih godina obavlja sa sve većom hitnošću. Nalazi iz nedavne studije sugerišu da će, ako globalne temperature porastu za 2°C, zemlje koje snabdevaju četvrtinu sveta arabikom pretrpeti veliki pad prinosa. Porast od 2,5°C će imati ovaj uticaj na 75% snabdevanja.
„Potrebne su nam dodatne vrste kafe koje mogu da rastu pod izmenjenim uslovima", kaže on. „A ono što vidimo je da je liberika otpornija na klimu od arabike."
Na pitanje šta će se desiti ako se tržište kafe ne prilagodi, dr Dejvis kaže: „Imaćemo manje kafe i cene će porasti, ali pravi udarac i pravu opasnost doživeće farmeri."
Ishod svega ovoga može biti da se proizvod u šoljicama za kafu promeni.
Romulo, filipinski kafić u zapadnom Londonu, služi barako kafu - napravljenu od mešavine zrna liberike i arabike. To je tradicionalna mešavina na Filipinima.
„Kada smo odrastali na Filipinima, bio je prestiž imati instant kafu, a obični ljudi pili su barako", kaže vlasnik Kris Džozef.
Liberika je skoro duplo veća od arabike, dugačka je oko centimetar i estetski ujednačenija od arabike. Ali šta je sa ukusom?
„Za mene je liberika slatkasta. A možda i orašasta," kaže Džozef.
Liberika se u prošlosti smatrala inferiornom sortom u odnosu na arabiku. Njeno veliko zrno je teže ubrati i preraditi zbog debele kože, a ukus se smatra veoma gorkim.
Kao drugo zrno kafe kojom se najviše trguje u svetu, robusta se smatra više "dopunskom" vrstom.
Međutim, dr Dejvis i njegove kolege u Ugandi i Južnom Sudanu fokusiraju se na vrstu liberike sa manjim zrnom - zvanom ekcelsa - za koju veruju da ima bolji ukus. Bez obzira na to, veće uzgajanje liberike možda nije stvar popularnosti, već neophodnosti.
Trgovci kafom, posrednici koji povezuju farme sa trgovcima na malo, pod ogromnim su pritiskom da zadovolje rastuću potražnju. Volkafe je jedan od najvećih svetskih trgovaca, koji prerađuje oko 600 miliona kilograma kafe godišnje.
„Videli smo da se globalna potrošnja kafe generalno povećava u poslednjoj deceniji po stopi od 2% godišnje", kaže Hana Ricki, globalna direktorka istraživanja.
Istovremeno, Volkafeova projekcija za narednu godinu je „neviđeni treći uzastopni deficit" u proizvodnji. Što se tiče izgleda da liberika nadoknadi taj nedostatak, Ricki veruje da postoji "ogromni potencijal": „Ovo je slučaj u koji treba vlade da se uključe i promovišu različite sorte, a takođe i da farmeri razumeju sorte koje uzgajaju."
Obično je potrebno četiri godine da biljka kafe izraste od semena do prvog useva. Ovo predstavlja značajnu vremensku investiciju za farmere, a tu je i rizik - usevi nisu zagarantovani.
Ali liberiku već prihvata Međunarodna organizacija za kafu - glavno međuvladino telo za kafu - kao deo svoje misije jačanja industrije. Njen izvršni direktor Vanusija Nogeira, koja je odrasla na maloj farmi kafe u Brazilu, kaže da će se ukus kafe verovatno promeniti dodatkom liberike kako bi industrija mogla da zadovolji potražnju.
Njena primarna briga je život farmera, jer je ekonomska nesigurnost „stalno prisutni problem".
"U ovoj igri ima mnogo igrača. Kupci pokušavaju da upravljaju tržištem jer misle da će to biti dobro za njih. Ali nema lanca ako nemate proizvođače."
Upitana o tome kako Volkafe plaća farmere, Hana Ricki kaže da oni „pokušavaju da postignu dugoročne sporazume sa farmerima ili dobavljačima. Ponekad po minimalnoj ceni, a ponekad fiksiranoj u odnosu na svetsku referentnu cenu za kafu".
Ona naglašava da Volkafe prepoznaje svoju ulogu u podršci poljoprivrednicima.
„To je dugoročna investicija za farmera, ali je i na nama da podstaknemo tu proizvodnju i da im damo podsticaj cenom, kako bi isprobali ove nove sorte. Bez farmera nećemo popiti šolju kafe, ali nećemo imati ni posao", dodaje ona.
(EURACTIV.rs)