„Današnje glasanje predstavlja posvećenost većoj zaštiti klime i energetskom suverenitetu u Evropi", prokomentarisala je poslanica Zelenih i vodeći pregovarač Juta Paulus posle sednice u Strazburu.

Poslanici EU na sastanku u Strazburu glasali su sa 499 za, 73 protiv i 55 uzdržanih za nacrt Uredbe o metanu, potvrđujući stav koji su krajem aprila usvojili parlamentarni odbori za životnu sredinu i industriju.

„Današnje glasanje predstavlja posvećenost većoj zaštiti klime i energetskom suverenitetu u Evropi", prokomentarisala je poslanica Zelenih i vodeći pregovarač Juta Paulus posle sednice u Strazburu.

„Bez ambicioznih mera za smanjenje emisije metana, Evropa neće ostvariti svoje klimatske ciljeve i dragocena energija će i dalje biti rasipana", dodala je ona.

Novi zakon cilja na direktne emisije metana iz industrije nafte, fosilnog gasa i uglja. Poslanici Evropskog parlamenta takođe pozivaju na uključivanje petrohemijskog sektora u ova pravila.

Pored obavezujućeg cilja smanjenja emisija metana u EU do 2030. godine, nacrt zakona stavlja obavezu na zemlje EU da utvrde sopstvene nacionalne ciljeve smanjenja i uvodi strože zahteve za operatere gasne infrastrukture da otkriju curenje metana i poprave to.

Što se tiče emisije metana iz rudnika uglja, zakon uvodi zabranu spaljivanja do 2025. (u drenažnim stanicama) i do 2027. (u ventilacionim sistemima) u cilju povećanja bezbednosti radnika u rudnicima uglja.

„Odzračivanje i spaljivanje metana je praksa štetna po životnu sredinu. To je otpad. I nema apsolutno nikakvog razloga da se to radi na rutinski način", rekla je Paulus.

Ključni amandman koji je doneo parlament je proširenje uredbe na uvoz fosilne energije.

S obzirom da se uvozi više od 80% nafte i gasa koji se troše u EU, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju uvoznike uglja, nafte i gasa da dostave dokaze da je uvezena fosilna energija u skladu sa standardima propisa, počevši od 2026.

Međutim, uvoz koji potiče iz zemalja sa sličnim zahtevima za ograničenje emisije metana biće izuzet od ove obaveze.

Izvor: Screenshot/europa.eu

Različite reakcije

Nisu svi poslanici Evropskog parlamenta (EP) bili zadovoljni nacrtom ovog teksta. Mala grupa poslanika u EP povezana sa Evropskom narodnom partijom (EPP), strankom desnog centra, i partijom krajnje desnice Identitet i demokratija (ID) podnela je amandmane u proteklih nekoliko dana kako bi ublažila nacrt uredbe, koji, na kraju, nisu izglasani.

Izmene su uključivale manje stroga pravila o otkrivanju i popravci curenja, kao i odzračivanju i spaljivanju, kako u zemlji tako i po pitanju uvoza, i smanjenje učestalosti inspekcija.

Tekst parlamenta uvodi zahteve koji su „tehnički neopravdani i preterani u odnosu na moguće društvene i ekološke koristi koje se očekuju", rekla je italijanska poslanica Silvija Sardone, koja je povezana sa grupom ID.

„Nijedan od predloženih amandmana nije odobren, tako da je tekst za nas preterano ideološki i visoko kažnjiv za kompanije u sektoru, koje neće imati drugog izbora nego da naplate troškove krajnjim korisnicima", rekla je Sardone za EURACTIV.

U međuvremenu, "zeleni" aktivisti pozdravili su proširenje nacrta zakona na uvoz energije, rekavši da je to ključni korak napred za postizanje klimatskih ciljeva EU.

„Ove važne pobede treba sačuvati po svaku cenu, posebno za predstojeće trilateralne pregovore, pošto uvozimo 90 odsto gasa koji trošimo u EU", prokomentarisala je nakon glasanja Ester Bolendorf iz Mreže za klimatske akcije Evrope (CAN).

„Sa ovim rezultatom, koji podržava velika većina, imamo dobru osnovu da se uhvatimo u koštac sa emisijom metana iz energetskog sektora, što je ključno u borbi protiv klimatskih promena", dodala je ona.

Krajnja desnica optužuje nevladine organizacije za lobiranje

Tokom plenarne debate, nekoliko poslanika iz ekstremno desničarske grupe Identitet i demokratija (ID) žalilo se na uticaj "zelenih" NVO u kreiranju nacrta teksta.

U februaru je poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus optužena da je poverila izradu kompromisnih amandmana nevladine organizacije Clean Air Task Force (CATF), prenosi Politiko.

Sardone, koja je u to vreme bila jedna od pregovaračica o Uredbi o metanu za komitet za životnu sredinu, odlučila je da se povuče iz svoje uloge i zamenio ju je Paskal Kanfin, francuski poslanik u Evropskom parlamentu iz centrističke grupe Preporod.

„Nisam htela da potpišem tekst na koji su spolja uticale nevladine organizacije, i koji je proizveo kompromis u kome sagovornici nisu samo bili prisutni za skupštinskim stolovima", rekla je ona za EURACTIV.

Paulus je odbacila optužbe, rekavši da je njen savetnik koristio Vord dokument koji sadrži komentare nevladine organizacije kao osnovu za pravni tekst. Ona je u komentaru za Politico istakla da su amandmane napisali isključivo ona i njen tim.

(EURACTIV.rs)