Uprkos tome što EU ima malo direktne nadležnosti u vezi sa zaštitom Južnog i Severnog pola, zagovornici tvrde na Samitu Jedna planeta, održanom u Parizu, da njen ekonomski uticaj i dalje može biti značajan.

Do kraja veka, malo zemalja će moći da ga izbegne – čak i u Evropi.

Francuska, koja je posebno izložena sa svoje tri obale i 11 miliona kilometara kvadratnih morskog prostora raspoređenih na svojim teritorijama na četiri kraja sveta, bila je domaćin Samita Jedna planeta u Parizu od srede do petka (8.-10. novembra).

Ovaj prvi globalni samit posvećen zaštiti kriosfere (sveobuhvatni termin za one delove Zemljine površine na kojima je voda u čvrstoj formi, uključujući morski lek, jezerski led, rečni led, snežni pokrivač…) bio je prilika da se reafirmiše važnost zaštite polarnih i glacijalnih zona drastičnim smanjenjem ili čak zabranom eksploatacije njihovih resursa.

Ali iako je Francuska ta koja je na čelu u nameri da zaštiti region, ona ne može sama.

Ciljevi EU

Tu nastupa Evropska unija. Politika EU o Arktiku, poslednji put ažurirana 13. oktobra 2021, navodi da je zaštita Arktika od suštinskog značaja za postizanje klimatskih ciljeva bloka.

"Puno angažovanje EU u pitanjima Arktika je geopolitička neophodnost" .

Ovo uglavnom uključuje održivije korišćenje ribljih resursa i potencijalna ograničenja za eksploataciju fosilnih i rudarskih resursa.

Izvor: EPA-EFE/JAVIER MARTIN

EU ima isključivu nadležnost u upravljanju ribljim resursima i kao takva može da reguliše aktivnosti Švedske i Finske, dve zemlje članice sa velikim arktičkim teritorijama.

Ali kada je reč o eksploataciji fosilnih i mineralnih resursa, kapaciteti EU su ograničeni.

Osim toga, druge susedne zemlje imaju jake interese na Arktiku, pre svega Island i Norveška, koje su članice Evropskog ekonomskog prostora. Kao i Kina, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan i Južna Koreja.

Kako onda EU može da utiče na ekološke politike ovih zemalja kada je "geopolitički još uvek daleko od toga da bude glavni igrač u regionu"? Ovo je pitanje koje postavlja Ženevjev Pons, generalna direktorka Evropskog instituta Žak Delor i bivša direktorka Svetskog Fonda za prirodu (WWF) Evrope.

Po njenom mišljenju, EU ima značajnu prednost: svoju ekonomsku moć kao vodećeg svetskog trgovinskog centra.

Uticaj EU

Ova pozicija joj daje uticaj posebno jer zahtevi održivosti koje nameće proizvodima koji ulaze na njeno tržište mogu da utiču na politike partnera Bloka.

EU je toga itekako svesna i tokom poslednjih nekoliko godina uvodila je jedan zakon za drugim: Direktiva o ekodizajnu za proizvode koji ulaze na tržište EU trenutno se ažurira, pregovori o korporativnoj dužnoj pažnji su u toku, zakon o zabrani krčenja šuma - proizvoda dobijenog od proizvodnje trebalo bi da se usvoji u decembru 2022. godine, a uveden je i granični porez na ugljenik.

Podvlačeći strahove izazvane ovim pravilima, ministarka finansija SAD Dženet Jelen je u avgustu rekla da je njen sektor "zabrinut zbog eksteritorijalnog dometa direktive o dužnoj pažnji" i da će "to jasno staviti do znanja EU".

Izvor: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Na sličan način, Kina "pokušava da shvati koji su ekološki zahtevi EU da bi održala svoju aktivnost na tržištu Zajednice", kaže Pons.

EU se posebno zainteresovala za ekološko i društveno praćenje porekla baterija za električna vozila, jednog od vodećih proizvoda kinesko-evropske trgovine.

Ulazak kineskih baterija na tržište EU mogao bi, dakle, biti otežan ako se pokaže da njihova proizvodnja zahteva eksploataciju arktičkog kopna i mora ili drugih područja koje EU želi da zaštiti.

Pons već vidi promenu mišljenja na kineskoj strani, rekavši da je Peking zainteresovan za zaštitu velikog područja na Južnom polu - Antarktiku.

Šta je sa Rusijom?

Međutim, ovaj optimizam ne dele sve zainteresovane strane.

Dok Evropa može uticati na poziciju zemalja poput Norveške po pitanjima, kao što je eksploatacija ugljenika u arktičkim zonama, situacija je veoma drugačija za Rusiju.

Moskva se etablirala kao ključni regionalni igrač u geografskom, ekološkom i vojnom smislu. Ali invazija na Ukrajinu učinila je razgovore nemogućim, iako Rusija trenutno predsedava Arktičkim savetom, ključnim forumom za saradnju u regionu.

Dakle, ulozi su izrazito geopolitički.

Za francuskog ministra za ekološku tranziciju Kristofa Bešua, upravljanje Arktikom "nije samo ekološko pitanje, već je na raskrsnici svega što dovodi do potrebe za očuvanjem i zaštitom čovečanstva", ističući da će međunarodne i nacionalne tenzije morati da rastu kako se kriosfera zagreva.

Po njegovom mišljenju, Samit Jedna planeta trebalo bi da posluži kao "tonska ploča za COP28", jer "najbolji način da budete ambiciozni u vezi sa topljenjem leda je da budete ambiciozni u vezi sa COP28".

Ipak, navesti Rusiju da se pozitivno angažuje na COP28 neće biti lak zadatak s obzirom na sukob u Ukrajini.

"Možemo da vidimo koliko će ovo biti teško sa svim geopolitičkim izazovima sa kojima se svet suočava", upozorio je šef EU za klimu Vopke Hoekstra na Evropskom događaju za analizu klime prošlog meseca.

(EURACTIV.rs)